Srpski književni glasnik

Из Млалости Ђуре Даничића. 535

Али Вуку се никако није чекало до јесени. Он га једним кратким писмом (6 јуна) зове да дође што пре да почне учити српски заручницу кнеза Михаила, и мисли да ће бити кнезу и секретар. После два дана опет му пише да и кнез Михаило жели да одмах дође, и нада се да ће он то и учинити, „јер се оваке службе не налазе често“. Али Даничић и порел све журбе није могао стићи у Беч пре краја јуна.

У Бечу је остао до лета 1856, када се вратио у Београд и постао библиотекар Народне Библиотеке.

Још само неколико речи о политичкој ориентацији Даничићевој за време Маџарске револуције, и о томе како је гледао на будућност српског народа.

Једним писмом (22 апр. 1848) Јустину Михаиловићу пита га: „Је ли истина да Вуковарци држе Маџарима страну Ја то не вјерујем, јер сам читао да сте их ви водили и у Скупштини у име осталијех говорили. Пишите ми, молим вас, шта је. — Ја мислим да се нама ваља свима оцијепити од Маџара, јер како се садашње министарство Маџарско утврди, а ми под њима останемо, — пропали смо! Чини ми се да сте баш ви писали у некијем новинама како сад имамо слободу у Маџарској и с Маџарима, па кад смо без слободе (рекосте) могли бранити народност своју, сад ћемо је са слободом још већма. И у другијем новинама као да је још јасније речено да је слобода преча од народности. Ја не бих рекао да је тако. Помислите шта би било да су Срби на Косову народност изгубили мјесто слободе! Слобода се може кадгод добити, кад се изгуби, али кад се народност изгуби, никад се не може добити. Народност без слободе може опстати на свијету, али слобода без народности не може се ни помислити. Ј.сте ли ви слободан човјек ако не смијете бити Србинг Ја волим бити Србин, па макар роб био, него Маџар, па да би ме с мјеста

за цара узели. — У Маџарској има данас слободе, али само за Маџаре. Ја сам тако увјерен, и како који дан све више Маџари сами то посвједочавају. — Осим тога, господару

драги, ми треба да се оцчјепим) од Маџара и зато шго је дошло вријеме да народе не дијеле више крвници цареви, него народи сами да се дијеле. Ја тако мислим. Ништа под небом није ни за што друго на свијету него да буде оно што је. Народ Српски ни за што друго није на овоме