Srpski književni glasnik

58 Српски Књижевни Гласник.

убија инициативу, већ да је подржава, у колико она не излази из нормалних граница, и у колико не постаје дух независности, у ком случају може постати штетна и кобна. — Физичка активност и дух борбености јесу од помоћи да се развија и одржава морал. Неактивност у борби и нерад депримирају и деморалишу војника.

Племениши осећаји. То су храброст, оданост, пожртвовање, дух самоодрицања. Частољубље побуђује човека да жели увек да сачува своје достојанство. Старешина треба да води рачуна о поноситости, амбицији и самољубљу; то ће бити моћна стредства да изазове војника на извесна дела.

Треба рећи неколико речи и о супротним особинама. То су егоизам и инстинкт самоодржања. Инстинкт одржања је код борца један од фактора који највише паралишу његову снагу и храброст, и чине да он у рату види само опасност. У страху, често човек постаје несвестан: његове моћи се парализују, и он ради као аутомат. У извесним ступњима, страх је тако рећи нормалан у почетку борбе. Но његово трајање је кратко и ограничено на прве сударе. Према својој јачини карактера, војник се више или мање брзо прибере. Док се осећај страха не испољава спољним знацима, он није опасан за масу. Иначе је заразан, може да изазове панику и доведе до пораза.

Писац не пренебрегава да наведе сва средства којима се KOJL борца одржава веселост H добро расположење.Концерти, смотре, позоришта на фронту, забављају војнике. Спорт, сем што физички очвршћава, даје уз то и дух веселости и расположење. Алкохол пак, у великој количини, изазивајући пијанство, јесте фактор опадања и слабљења моћи, у исто време физичке и моралне. Неке старешине дају алкохол као средство да униште дејство извесних узрока моралне депресије; алкохол, тако исто, уништава код борца осећај страха у тренутку кад треба да ризикује свој живот. Но овај начин је штетан: пијанство одузима борцу његове моћи, оно помрачава његов ум, лишава га у већини његових средстава акције.

Не остаје ни позадина без свог утицаја на војнике на фронту; на против, морал позадине има знатан одјек на војника у рату, у бојној линији. Одлазећи на одсуства, долазећи у додир са својима на дому, војник слаби или појачава своју енергију. И зато се треба старати да морал позадине остане увек нетакнут.

Закључци. Закључци се изводе, како писац каже, из саме анализе чињеница. Старешина ма ког чина у војној хиерархији мора да располаже тачним познавањем елемената којима је позван да командује, мора да буде психолог, способан да посматра, изучава, аналише карактер својих војника. Колективна анализа је потребна ради општег командовања и руковања јединицом ; индивидуално познавање пак ради личног руковања војником.