Srpski književni glasnik

68 Српски Књижевни Гласник.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Морис Палеолог: Царска Русија за време великог раша (Maurice Paleologue: La Ми55је аех Тзагх репаап (а grande guerre, Tome 1, Plon, Paris.)

После низа мемоара државника централних власти, помало се појављују и мемоари државника наших савезника у светском рату. Међу њима налазимо и мемоаре Палеолога, бившег француског посланика на руском двору. Као посланик савезничке државе, радо виђен на двору и у руском друштву, он је имао могућности да буде добро обавештен о приликама у Русији. У његовим мемоарима нећемо, до душе, наћи нешто ново што би битно променило оно што већ знамо о догађајима у Русији за време рата. Али, пуни колорита и живота, његови мемоари бацају више светлости на многи. нејасан догађај у најновијој историји Русије. У овом кратком приказу, ми ћемо споменути из њих само нека, занимљивија места.

На почетку рата, 6 августа 1914, Сазонов телеграфски тражи од Бугарске да остане неутрална; у замену јој обећава неколико српских срезова у Маћедонији, ако Србија добије директан излаз на море. За дан два добија одговор од свога. посланика у Софији да Русија не сме много да рачуна на Бугаре. Сазонова то изненађује, и оњ не може да разуме држање Бугара. Палеолог, који познаје Бугаре из времена свога министровања у Софији, даје му тачну слику о расположењу Фердинанда и Бугара према Србији, Русији и Румунији: кад се, 1910 године, Фердинанд вратио из Петрограда, позвао је к себи Палеолога и причао му о својим утисцима у Русији; и ако су га Руси били лепо примили, Фердинанд овим речима карактерише свој пут у Петроград: „Нисам успео да разумем кога [они у Петрограду] више мрзе: мој народ, моје дело или моју личност“.

Поред свега тога, Сазонов не напушта идеју да Бугарска стане на страну савезника. Цар Никола га у томе помаже; 20 новембра 1914, приликом предаје акредитива бугарског посланика · Маџарова, цар ословљава бугарског посланика овим речима: „Не могу вам сакрити да држање ваше владе према Србији изазива у мени и моме народу најнепријатнији утисак. Ако се ваша влада користи моментаним приликама и нападне Србију, ја ћу, као суверен највеће словенске државе, свечано прокламовати да је Бугарска искључена из словенске породице“. Сутра дан, приликом састанка цара са Палеологом, цар верује у помоћ Бугарске и каже француском посланику: „Србија ће, анектирати Босну и Херцеговину, Далмацију и Северну Албанију... Бугарска, ако остане паметна, добиће од. Србије компенсацију у Маћедонији“.

Из Софије стижу још увек рђави гласови. Што није успело Русији, обећањима и претњом, треба да успе фран-