Srpski književni glasnik

Оцене и Прикази. 69

цуској дипломацији. Француски министар иностраних дела, Делкасе, шаље у Софију, почетком фебруара 1915. војводу од Гиза, нећака краља Фердинанда, да задобије Бугаре за савезничку ствар. (Исту мисију имао је војвода Мекленбуршки од стране немачког цара неколико 'недеља касније.) Већ на почетку своје мисије војвода није имао среће. И ако рођак бугарског краља, он мора да чека шест дана док га краљ прими. Кад је на послетку дошао до краља, војвода му разлаже све политичке разлоге да се прикључи западним силама; позива се и на породничне везе, подсећа краља да је унук Луја Филипа, францускога краља, сећа га на дужност да помогне Француској. Краљ га је мирно саслушао. Без околишења одговорио му је да је решио да остави себи одрешене руке, па наједанпут, с познатим саркастичким осмехом, прекине га овако: „А сада, пошто је довршена мисија које си се примио, буди опет мој нећак“, и продужи разговор о баналним стварима. Још неколико дана касније војвода је више пута покушавао да наведе разговор са краљем на политику, али му то није успело. Средином фебруара војвода се врати у Солун не свршивши ништа. У рано пролеће 1915 године почела је већ акција бугарских комита у јужној Србији. Нато Сазонов предлаже француском и енглеском посланику заједнички корак у Софији, да се Бугарима обрати пажња куда их води та политика, а 11 априла исте године Сазонов, имајући у рукама доказ да је Бугарска потпуно запливала у аустријске воде, каже Палеологу: „Ако не пристанете на заједнички демарш у Софији, руски посланик ће бити приморан да га учини сам. Ако то не буде довољно, предложићу цару да свога посланика у Софији опозове, и можда да окупирамо Бургас“.

Неуспех Сазонова и Војводе од Гиза, догађаји на српскобугарској граници у пролеће 1915, били су значајни за оне који су познавали прилике на Балкану. Али колико је таквих било, у то доба, у Паризу и Лондонуг

Како је царска Русија испуњавала дужности према својим савезницима, карактерише овај догађај из почетка рата: августа 1914, кад су Немци свом снагом надирали у северну Француску, Палеолог добија од своје владе наређење да код руске владе пожури руску офансиву у Источној Пруској. Палеолог одмах оде до Министра војног, и изложи му опасно стање француске војске. Министар му изиђе на сусрет, и пред њиме напише депешу главно-командујућем, великом Кнезу Николи. Сутра дан Палеолог понова моли Сазонова да руска војска интервенише у Пруској и разложи му тешке. часове које преживљује Француска. „Знам, одговори му Сазонов, и не заборављамо на Француску. Рачунајте да ћемо све што можемо учинити за Француску. Али војнички се разлози томе противе. Шеф ђенералштаба и остали ђенерали одвраћају