Srpski književni glasnik

Белешке. 79

ности, која је бојажљиво пипала политички терен, лагано наступајући, добро обезбеђујући и чело и бокове и плашећи

се свих наглих покрета. — Рибарац је био створен да заоре нову, дубоку бразду, а либерална странка само је прљкала по површини и тапкала на једном месту. — Он је са-

њао о бољој будућности своје странке и њеним великим подвизима, а она је сва живела од традиција прошлости, сакупљена око свога чувенога вође Ристића, као стадо око пастира. То је била странка варошких газда и сеоских домаЋина, спокојних, мирних, више расположених за споразум с двором него за агитацију у маси, неспособна за велике жртве и за политички данак у крви и нервима. — Рибарац је све учинио што један човек јаке политичке снаге, златоуст, енергичан, одушевљен и смеон може учинити да дигне на ноге једну успавану и учмалу странку, али је то био Сизифов посао. Један рђаво срачуњен замах, којим је требало уздићи либералну странку и сурвати моћног противника — радикале, био је трагичан за Рибарца, а кобан за политички живот Србијин. · Рибарац се сувише поуздао у своју снагу и скупо је платио то своје поуздање. Његова је погрешка огромна, али он је имао храброст, ретку у политичких људи, да је призна. Од тога тренутка он боље обуздава свој ватрен темпераменат и не допушта да га његова тренутна осетљивост, или разбук"тала амбиција, или какав покрет гнева и мржње, наведе на опасне експерименте и вратоломне скокове. После задобивеног удара, линија његовог политичког хода права је и без 'вијуга. Он не суделује више ни у једном политичком препаду и удару којим се последњи Обреновић бранио од радикалне странке или ју је наводио на реакционарне путеве. Разни неутрални кабинети од 1594—1901 нису могли рачунати на њега и његове најближе пријатеље. Ту се јављају стари и нови консервативци, један велики део либералне странке, над којим Рибарац, после априлског државног удара, није више имао власти, напредњаци и радикали, али Рибарца нема у тим владама које су брзо смењивале једна другу, не могући задовољити нервозног, несталног, неискреног и аутократског монарха. 1901 прави се коалиција без либералне странке, а од тада либерали Рибарац-Вељковићеви напоредо са самосталном радикалном странком воде одлучну, оштру, смелу и непоштедну борбу против режима. Кад је режим оборен и земља спасена од срама и пада, две радикалне странке остале су на својим местима, либерална странка се преобратила у националну, а Обреновићевска четврта партија, састављена из слабијих и лошијих елемената либералне, радикалне и напредне странке, намах се распала.

У новом режиму, сем кратког времена четворне коалиције, Рибарац је био у опозицији. Она је, најчешће, била оправдана и разложита, покаткад претерана, погдегде и не-