Srpski književni glasnik

78 Српски Књижевни Гласник.

Ред тих комада био би овај: Наход Момир (Нушић), Бого-

јављенска. Поћ (Шекспир), Ђидо (Веселиновић), Млешачки Трговац (Шекспир), Живи Леш (Толстој), Разбојници (Шилер), Урошева Женидба (Бојић), и евентуално у новом преводу Сан Лешње Ноћи (Шекспир). Резервисано је, осим тога, место за репризе Ивкове Славе и Пошере у обновљеној режији, и за нове оригиналне комаде који би током године приспели управи. Од новина имале би се завести представе за децу из специалне литературе овог рода.

Верује се да ће се на овај начин моћи дати и знатно већи број нових представа, и да ће оне ипак моћи бити спремане пажљиво и темељно, тако да се ниво сцене глумачки и режијски и даље буде дизао. Главни циљ који је пројектантима лебдео пред очима, био је дати добре представе, и тако у ширим размерама придобити публику за позориште, пошто се без њене обилније потпоре позориште не може у свом главном задатку правилно да развија, а осим тога задржати и измамити разложно интересовање за сцену у Манежу, како се она не би деградирала на сцену другог реда. Jep ваља подвући да позорница у новој згради неће бити намењена једино комадима са нарочитим преимућствима, него да ће тамо ићи само оне ствари које изискују компликованија техничка средства, док ће у Манежу доћи све оне напред "наведене „мање“, т.ј. технички мање компликоване ствари.

Што се опере тиче, она ће, допуњена новим ангажманима на место оних снага које су отишле, наставити линију свог прошлогодишњег рада. Од новитета у пројекту су за ову сезону: /Лродана Невесша (Сметана), Кармен (Бизе), Борис Годунов (Мусоргски), Манон (Масне), Јеврејка (Халеви), Холандез Лушалица (Вагнер), Чаробна Фрула (Моцарт), Лакме (Делибе).

B. Ж.

ЧИТУЉА.

Стојан Рибарац. — Има људи који промаше време, и роде се много раније или доцније од доба у коме је требало да се роде. Има их много више који промаше свој позив и одаду се послу који не одговара њиховим способностима. Рибарац није промашио ни време ни позив, али је погрешно изабрао друштво с којим је радио. Сјајан беседник, одличан пропагатор, моћан организатор, истински тип политичког ратоборца, човек који је умео да силно занесе масе и да се сам опије њиховим одобравањем, Рибарац је био створен за какву левичарску партију, крајње радикалну и демократску, помало бунтовну, повише реформаторску, храбру и борбену. Он се, међутим, ко зна из каквих разлога и због каквих традиција, прикључио једној мирној, готово тромој странци спо„рих покрета, неодређених политичких манира, велике опрез-