Srpski književni glasnik

82 Српски Књижевни Гласник.

и устрчавајући уз степенице, хватајући их све по неколико одједанпут, хиљаде фантастичних вести и свакојаких комбинација циркулисало је пуном паром, па је све то примано за готово и летело из уста у уста, као насушна потреба првога реда на каквој пијаци препуној и купаца и продаваца којима је стварно стало до размене, и где предмети нечувеном брзином прелазе из руке у руку.

И тако, све оне мучне унутрашње зебње и све оне мутне слутње заташкавала је утучена гомила с таквим незапамћеним брбљањем, или ово брбљање слушала с таком пажњом (јер је све оно требало упамтити ради препричавања), да је блесавост све више и више код ње преовлађивала и постала њен једини израз.

— Ама, је л' те, молим вас лепо, зар је барон Гизел збиља с оне стране

— Киднуо, киднуо мало пре, тако кажу.

— Киднуо, па кад пре г

— Па лепо, а ко каже да је киднуо 2

— Овај овде господин видео га лично.

— Где га видео и ко је тај, није то мала ствар...

— Ко сам, да сам. Ено вам пред зградом посланства његових ствари, и дипломатске архиве: све је увезано, спаковано и натоварено, можете видети... Познајем га лично, и познајем његова кола: овако је прошао поред мене. Баш главом барон Гизел, господо. Бога ми, части ми, смешка се, малко блед, гледа нервозно лево и десно.

— Е добро, куда је прошао

— Кнез Милошевом.

— А жена је л' с њимг

— Њу оставио, једва му се дала прилика...

— Ужас, људи, пропали смо коначно.

— Ама чекајте, господине, полако за Бога, нисмо још пропали.

— Како чекајте 7. Како нисмо пропали 7 Како то говорите као дете2 Зар нам није било доста2 Зар није сувише било 7 Зар нисмо уморни, сатрвени 7 Зар се у бугарском рату нисмо боси борили 2 Реците, ајд' одговорите ми. Зар оружје није пропало од употребег Зар топовске цеви нису изолучене 7 Питајте артиљеријске официре. Зар није било колерег Зар имамо муниције, санитетског материала, и новаца и мо-