Srpski književni glasnik

Црвене Магле. 63

рала, и стоке и одела Појмите, по Богу. Зар није друга ствар борити се с царевином 7 Ама побеснели смо ми, ја вам кажем. Требало је да се умиљавамо, а ми изазивамо и чикамо после два рата. У место да смо је гладили и мазили, да смо јој ласкали док се одморимо, док се спремимо, док се опет оспособимо, а ми... пуп, вређај и... Па је л' то нека политикат Је л' политика да вршља ко хоће и како хоће, мимо владе А сад је све касно, и сад треба примити све, испу· нити све, с места треба попустити.

— Шта кажете, попустити 7 Е па, човече, ви не знате шта говорите. Зар да се понизимо до роба, до скотаг Ви не познајете ни услове.

— Ама какве услове, господине. Ама шта причате ви о условима кад је у питању живот, и опстанак, и све.

— Какав опстанак. Мислите ли ви Русија би...

На углу најважнијег Министарства, одакле се чека „судбоносна одлука, где се деру продавци ванредних издања и где свако тандркање фиакера изазива шумну нервозу и сенсацију, опкољен гомилом зинулих познаника, неки бивши министар и посланик из опозиције, поверљиво и важно прориче најужаснији исход ствари:

— Њихови улани, — та морали сте слушати о њиховим хусарима,“ — само њихови улани за двадесет и четири сата, упамтите ово што кажем, за двадесет и четири сата могу да прегазе до Ваљева, само њихови улани, живи били па видели, чувени њихови улани. Једна парада, и крај. Чудим се да већ нису почели. — Па министар забринуто гледа тамо, у оном правцу одакле се очекује бомбардовање престонице.

А око кувара из руског посланства, пред ниском и црвеном, од цигаља, кафаном „Код Три Сељака“, преко пута Славије, окупила се јака гомила, и кувар, са оном важношћу фигуре из дипломатског тела, тврди јавно и убедљиво да ће офансива почети тачно у поноћ и један минут...

— О. Бога му... i

— Савски мост тек што није одлетео у ваздух.

— И још Путника задржали, па у ђенералштабу погубили главе.

— А и влада ноћас кида у Ниш.

— Ама каква... ама, је JU Te, ко сте ви Ви лажете! Ви уносите забуну Ко је овај типг