Srpski narod
'П март
СРПСКИ НАРОД
Страна15
Дисциплина Српске државне страже Гласник Српске државне страже, бр. 5—6, год. 1, уредиик пуковник Бранимир Живковић, Београд 1943, стр. 365—472, дин. 25. О дисцитаини војске иише у Б—6 броју Гласника Српске државне страже генерал г. Боривоје Јонић. Пиеац ематра да бивша југо.словенска војска није. била довољно дисциплиновт.на и зато иије могла да испуни задатак »који јој је био постављен. Далеко је "била . дисциплинованија српска војска) до 1918 године. Срби имају сада прилике да виде дисциПлированог' исмалког војника и да се диве дисциплинованој немачкој војсци. . Па како то да је једна наиија тако дисциплинована? Најпре, чланови ове наци.је родољубиви су. воле своју земљу и Зн.ају да ће јој највише користити ако се повинују законима целине. Немац осећа једну унутрашњу дисциплину и није му потребно утеривати претњама и казнама оно што треба ла чини као во.шик и "грађанин ДЧи треба да се угледамо на добре примере, да се дисциплинујемо и да на та.ј начии помогнемо свој.ој земљи, која данас, \вшне него икад, тражи дисциплиноване и посл^шне синове. У овом броју Гл&снпка од интереса су затим чланци: Како "Треба вршпти опис, лица џ ствари. Опхођење стражара уопште и поступак према криттма, Предавања морално-васпитног карактера, Употреба оруж.ја, Неколпко напомена нашим. етрарарима. Трбушни тифус и'тМ -Сгуучан а Ј- иопупатћ!6 "' пкг«11 Рласник- Српеке држШШ страже, испуњује своју мисију. ^поклањајући пажњу свему оном што нашег стражара м.оже да интересује. Један лекар - нњижевник
Ханс Кароса: Случајеви доктора Биргера, превела Вера Сто.јић, насловна стрАна Ђ. Јанковић. Издање „Југоисток" (Бисери, 11), Београд 1942, стр. 62, дин: 40. ЈЈекари се све више јављају у лецој књижевности. Они као да потискују онај лежерни тип боема-књижевника, који само шета, чита, размишља и пише. Егззктни и реални они се много лакше приближују људима, њиховим патњама, боловима и истовремено радости и срећи. Они као да боље упознају душу него. они који то чине кроз књиге и разговоре у кавани. Таквих књижевника-лекара има доста у европској књижевности. Да споменемо само Каросу, Диамела, Кронина. Код нас један од најбољих песника је лекар др. Светислав' Стефановић а врло талентован приповедач пок. ДуШан Радић. Шта тек да кажемо о уметничком прцповедању Лазе К. Лазаревића, такође лекара по струци! Ханс Кароса улззи у литературу доста касно, као што је случај с већином књижевникалекара. Они најпре посматрзју свет и живот, и после дугог искуф-ва почњу да пишу. Писање код њих постаје унутрашња потреба, а никако манир поза, амбиција. Као такви они можда нису увек у књижевничком занаТу на великој висини, али оно што кажу то је истинито вредн<Уи дубоко. Књига коју приказујемо једно је од раних дела немачког књи-
ГЛАСИЛО НЕМАЧКЕ ВЕЛИЧИНЕ
УоП< ип(ј Рс1сћ, Ро1Ш$сће Мопа(зће1(е, Негаи$ј*ећег ип(1 Наир($сћгП(1еНег . ГгЈебгкћ Не:55, XIX. Јаћг^ап^, Не{( 1, ВегПп 1943. ретко је који од раније постојећих немачких часописа у толикој мери.умео не само да се саживи с новим добом, које је настало за Немачку 1933 године, него и да постане један од најистакнутијих гласника трга доба, као што је случај с одличним берлинским месечником Уо1к ипд КеЈсћ (Иарод и држава). Цео тај пут, који га је за знатно мање
лише>$га ш> џра ЕигораеТзсће Кеуие, XIX. НеН, Јаћг 1, Оеи($сће Уег1ад-вап$(а1(, 5(и((ваг(-ВегПп. Рге'1 5 с/ез ЕЈпгеЉеИез . . . КМ 1. Овај одлични часопис, који с пуно права носи своје име, от•почео је 1943 годину на висини свог давно заснованог 'гла'са. Налазимо прилоге о Десетогодишњици национал-социјализма (чланак Харалда.Рема и прилог »Хендрика де Мана); студију Сантавуориа о улози финске војске у садашњем.рату; други део осврта на догађаје 1942 на Ис.точном фронту, као и знамениту студију А. Е. Бринкана: Синтетична истбрија уметности као морални шадЛмм*.
од две децениЈе постоЈања увео међу највиђеније часоиисе не само Немачке већ и Европе, превалио је Фолк унд Рајх под управом свог директора Фридриха Хајса, који је на положај дошао у врло младим годинама. ррој којим Фолк унд Рајх почиње 1943 годину школски је пример за оно што смо овде рекли. Први чланак, посвећен десетогодишњицн националсоциалистичког поретка, украшен је многим сјајннм репродукцијама фотографиЈа које симболишу поједине значајне етапе немачког народа од незаслуженцх патњи по завршетку првог светског рата до доласка на власт националсоцилиста, па редом све круп -нија. рбрте немачког. уснона. и триумфа (присаједињење Аустри је, Протекторат, Данциг, Пољска војна, победа иа Западу, рат са Совјетијом). Цца значајних студија и о савезницима Немачке: Ханс Хартман -пише о обновљеној Римској империји као центрипеталној сили, док Казуичи Миура пише о условима развоја велико-азијског простора оод јапанским вођством. Е. X. Леман пише о погрешним полазним тачкама и претпоставкама англо-бољшевичке иродаганде. Има и значајних нзписа о данашњој улози и менталитету Британаца и грзђзнз С.А.Д. Уобичзјени Преглед доиоси мзње, али такође врло занимљиве информативне чланке.
жевника Каросе. У њој Кароса описује себе на почетку лекарске праксе. Сва она запажања о раду једног лекара и о његовим пацијентима, тако сигурно дата, једино могу да су аутобиогрзфска. И зато овај Д1!евник у к>ме млади лекар Биргер, приказује један провинциски град и пацијенте, мучи се проблемом смрти бори се да открије прави смисао медицине — делује по1ресно искрено. Сем н.еобичних ззпажања о људима има у овој књизи дивних описа природе, пе-
Посејдоново острво Чувено грчко дело у немачком преводу
1оп ОгаеитЈ&: 5ато(ћгаке, јединских богова и мешали у (1еи(зсће 11ећег5е(гиП8, уоп борбу, једни (као Палада—АтиЕо1апс1 Натре; Уег1а& Рп(1еп на) на страни Грка, други (као Арес—Марс) на страни Тројанаца. АлИ и у историји стварних збивања, Самотраке је претурио преко главе безброј бурн-их догађаја везаних за Персијзнце, Грке, РимљанС Византинце, Мле-
<6 11оептк, Ро(зс1ат 1942, 220 5аКеп, Рг&& ^ећипсЈеп 4,80 КМ. У крајњем североисточном Углу диже се о.стрво Самотраке, покривено масивом виеоких,-етр-
мих стена, сиромашно растињем, чиће, Турке. па опет Грке, све до данашњег дана кад се острво
а богато пећинама, цровзлијзма и — легендзма. Ззр нам се у Илијади не тврди да је Посејдон, бо'г мора, био изабрао баш Самотраке као „ложу" из које
сничких места којз одаЈу тален- ј е као „неутралац" посматрао товано перо. Књига се читз С борбу око Троје.. Велимо „као лакоћом, јер превод Вере Сто- неутралзц" због тога што они
јић имз све лепе одлике српског језика.
који нису заборавили оно што су научили у другом разреду
налази под контролом бугареких трупа. Ион Драгумис, знаменити грчки кн>ижевцик и политичар кога су 1920 године убили Венизели-* сти, у оврј својој књизи, објављеној на оригиналу 1909, а сзд преведеној нз немачки приказује историјску судбину коју је
ИЗ ПРЕПИСКЕ ФРИДРИХА ВЕЛИКОГ
ђгМе Ргједгјсћз (1е$%го$$еп ап хете Ргеипс1е, &и$&ел'/аК ип<1 е'т&е1еПе( уоп Ме(а Ваеске, Еи§еп Г)1ебег1сћ$ Уег1ае, Јепа 1942, 387 5е/(еп, Ргењ §ећип,(1еп КМ 3,80. Неки пут су говорили за Великог Краља Фридриха II да је „често писао фрамцуски. али увек мислио немачки". Мсђутим, овај избор писама великана, који је положио први камен темељац величини и јединству Немачке, показује да је Фридрих умео не само немачки да мисли него још
гимназије, зна.)у да су се неки од К ро 3 векове доживело ово остр* во са 3000 стано.вника, гледајући у њему симбол - општејелинске судбине. И кад описује дивљу романтику природнда лрпота Самотраке, у.многим стаоовима треба тражити дубоку симболику. У свом предговору, одлични немачки преводил.ац овог дела, Ро-. ланд Хампе, упознаје' немачку публику са неким од основних црта грчког народног схватања и историјске филозофије јели:низма. њих, ма о чему било реч, осећате дах велике и снажне 'личности. Запажате да Фридрих све догађаје, иојаве и замисли процен>ује мерилом далековидног државника, немачког државника.
Један роман немачког преокрета ОШгШ Сга! Ппск$п$1е'т: ди шта је остало од његове очеОаеттепмв, Котап, Еи^еп в цне. ! У први мах живи такорећи С/еЛгјс/)5 Уег/а§, Јепа у сумраку, не може да Се снађе у рефлексима светлости јучераГроф Фцнкенштајн, поизнати ша.ц це и данашњице, &ли убрзо немачки приповедач јесте расни почиње да схвата дух иовог докако духовито и да ниш.е немач- син Источне Прускс која је не- ^ откуцај срца свога народа. ки. Уостзлом, легенда о обиму ма «к° м народу дала толико и- ^ уви ђ а м никад није доцкан сториских и КУЛТУрНИХ величинз јчиоп Д4 иикад иијс дидлап \ тицзЈа, који је на њ неко вре- н - д свим пољима _ од Хердера до привидно промашен живот учи* ме вршио Волтер, давно је раз- Хинденбурга. А његов најновији нити опет корисним за себе и за бијсна. Исто тако су до пре не- роман Сумрак претсТавља не са- народну заједницу.. Налази сво< ку : деценију тенденциозно и не- м0 одличну анализу људских верно тумачили извесне примед- Д°~аја. осећаја и мена, већ ^ и дивну слику општег душевног стања немачког народа на историској прекоетници, која га је превела из беде и пораза до данашње славе и величине.
бе Фридриха Великог о немачкој књижевности. Мета Беке, која је одабрала писма за ову Збирку и која је за ту збирку написалз одличзн
је место у обновљеној немачкој војс.ци, у којој живи И мре досто-јан својих предакз.
предговор, показала је колико Гроф Финкен.штајн се прославио се темељно удубила не само у' не само са гледишта уметничисторију овог највећег владара ког пшшоветачког дара већ и са . гледишга финог политичког инХ\ III века, него да Је умела је- стинкта и ппавилног тумачења динстбено да се унесе и у његвв снага и еила које су диктовале дух, изразито немачки дух, ако успон немачког народа. се на њ гледа независно од ути- .Тунак овог романа, племић из цаја рззних одомзћених легенда стапе иСточнопруске лозе, враћа и вештачки изазвзних предрзсу- се 1934 голине у сво.ју домовину, да. У овим Нисмима је реч о све- после не баш корисног тум^рања му и Свачему. Али у сваком од по два континента. Хоће да ви-
Овим делом коме је узео.пред- ВеЛПКИ СЛИКар ИЗ ?т из натлиже поОшлости. * доба реформације
г |
ЗИМСКЕ МЛГЛЕ
Еолнз се спушгајл зишке маглко заблхЈдем жене, путевима се вуку уморт-о изнемогле,
Ја сам корачам, а дгјшу ми мучи тешка слј Т . далеко /е драга моја. коју сам сусрео једне шиме.
О, магле, магле зимске, болне, уморне магле, у вама изгубих први раскошни -румени. цвет моје младости.
О, магле, магле зимске, ви сте ми болно сеКање и тешко Моје кајање. О, магле моје, уморне маглг.
Стеван Н., Вукчевић
1
Не'тг'кћ ПИепјеш: Гика$ Сгапасћ ипс! 5е1пе 2еН, Уе1ћа^еп ир<1 К1а$тв Уег1а&, 275 5еНеп, 177 Аћћ/Иипдеп, с1ауоп 32 [агћ'18, Рге1$ цећипс/еа 15 КМ. Немачка реформација била је праћена свеопштим полетом духова на свим пољима, па и на . уметничком цољу. У том погледу једно од имена којз нз првом месту ^реба поменути, јесте нме велцког сликара Лукаса Кранах«, рођеног 1$72 (1-1 година пре Лутера) а умрлог 1553 (седам година после Лутера), у чија најчувеннја дела спадају баш два Лутерова портрета. Био је Савременик великог реформатора и будиоца немачке душе не само по годинама и предметима рдда, већ и по дуХУБио је типични претставник свога доба које нам писац сликовито приказује, упоредо са умет. ничким делом Л. Кранаха. Стога ова ^њига, са својих 177 слика у тексту и 15 уметничких репродукција преко целе стране, претставља украс за сваку кшижницу.