Srpski Neimar : opis građevinskih radova i izrada sa slikama
"83 вин. предузећа „Наимар“ отпочео радити све послове, који у де" локруг грађевинске и геодетске струке спадају.
Навеленим примером и добивеним признањем, Академија Андоновића као приватна установа, радом се својим толико истакла, да је прокрчила себи пута и осигурала будући свој опстанак.
Сви предмети, који се предају у овој школи, одговарају намењеној сврси и постављеном циљу те школе. У њој држе предавања стручна лица: професори, архитекти, инжињери итд.
У овој школи предавали су и предају ови наставници: директор академије професор М. 7. Андоновић, директор српск. краљев. геодетског института Универзитета; заступник директора и благајник, инжињ. Драгомир М. Андоновиђћ стални доцент Универзитета; Стеван Давидовић, професор Војне Академије; Миленко Турудић, ванредни професор Универзитета; Владимир Цонић, начелник Мин. Финансија у пензији; Др. Драгиша Ђурић, начелн. статист. одел. Мин. Привреде; инжињ. Михајло Илић, бив. инспектор жељезн. дирекције, садањи Министар Грађевина; инжињ. Душан Томић, стални доцент Универзитета; архитекта Бранко Таназевић, стални доцент Универз. архитекта Петар Бајаловић, стални“ доцент Универз; архитекта Милан Антоновић, грађевин. предузимач; Јбубиша Барић, грађевински предузимач; Јосиф Предић, проф. Трг. Академије; Др. Воја Маринковић, директор Опште Привредне Банке; Др. Коста Јовановић, писар Мин. Привреде и садањи секретар Трговачке Коморе; културни инжињ. Милан М. Јовановић, шеф Управе Вода; Драгослав Стефановић, топограф. калиграф; Др. Веља Стојковић, секр. Мин. Привреде; архитекта Миливоје Смиљанић; архитекта Јанко Шафарик; Милош Стојиљковић, управ. београд. пореск. одељења; архитекта Таса Милојевић, члан фирме „Наимар“ инж. Миливоје Лазаревић; инжињ. Стеван Бесарић, маш. инжињ; Радиша Николић; Милорад Раковић, чинов. Српског Брод. Друштва; Драг. Дероко, професор гимназије.
Над овом школом врши надзор Министарство Просвете и Црквених Послова преко својих изасланика. До сада су били изасланици Кирило Савић директор нових државних железница, Аћим Стевовић и јефта Стефановић, професори Универзитета.
У једном престоничком листу при отварању ове школе
изашао је један важан чланак Др. К. Јовановића из кога износимо овде само неколико главних тачака, које гласе:
„Већ од дужег времена опажа се јака оскудица у техничкој снази у нас. То показује рапидно скакање броја