Srpski Neimar : opis građevinskih radova i izrada sa slikama

84

_ ученика на техничком факултету Универзитета, то показује

околност, што свака, и најслабија техничка снага, налази сразмерно лако и брзо ангажман, то показује огромно скакање цене техничком раду. -

Технички факултет на универзитету није у стању

да ту потребу у свему задовољи. Он је пре свега позван,

да нам лиферује техничке снаге са вишим образовањем, које ће бити у стању да руководе техничким радовима. За извршење, њихова техничка снага са Универзитета и сувише је скупа с једне стране, а с друге, она је теоријски, али недовољно практички припремљена. С тога сеу културним државама и прибегло оснивању средњих техничких школа, које су по своме. уређењу намењене спреми практичних

техничких радова. Таквих је школа на страни безброј.

Ову празнину у нашем техничком образовању, увидео је проф. Андоновић и нашао начин, како да се она најзгодније попуни. Нико можда није био позванији, да ову идеју изнесе и да је у дело приведе. Још пре читаво четврт столећа, покренуо је Андоновић питање о стварању таквога техничког кадра, и да је било среће и памети и мало више политичке сређености, те да се о тим питањима још онда више и зрелије мислило, данас би миу многом погледу друкчије стојали. Али ако ова идеја није онда нашла погодна земљишта и није дала оне резултате који су се од ње очекивали, данас је стање друкчије. Никада једна идеја није пала у згодније време, но што је сада идеја о оснивању једне средње техничке школе.

Г. Андоновић се потрудио, да програм школе тако удеси, како ће да задовољи најразноврсније потребе у техничкој снази, поставио је дакле школу на много широј основи но што је била стара Земљомерска Школа, а професорски кадар, који је успео да ангажује, даје нам пуну гаранцију за успех њен. Њено отварање даће нам не само један део потребне техничке снаге за наш економски преображај, него ће дати могућности и десетинама, можда стотинама младих људи, да се одаду корисном послу и да постану вредни грађани,“

Директор ове школег. М. Ј. Андоновић — тридесетседмогоди-

шњи професор нашег највећег просветног завода — Универзитета, (раније зване Велике Школе), има великих заслуга и на развитку "технике и на развитку техничке књижевности у нас, па и на оснивању ове стручне и корисне школе „Геодетске и Грађевинске Академије“. Ево шта вели „Технички Лист“ (као и остали престонички листови) о прослави тридесетогодишњице професорског рада Андоновићева: