Srpski Neimar : opis građevinskih radova i izrada sa slikama

ЈАРЕ ИКО ВКОР

Сам наслов ове књиге „Српски Неимар“ потсећа нас на чувеног у народним песмама опеваног Рада Неимара.

Како се наше старо српско неимарство развило и унапредило под њим, то је вредно у кратким потезима упознати читаоце ове књиге са радом и животом овог нашег, из друге половине ХТУ. века, чувеног великана на пољу наше старе српске архитектуре.

Прото мајстор Раде Борович' био је дворски архитекта кнеза Лазара. Као духовит човек у току свога рада, засновао је и створио неимарску школу, из које су изашли чувени његови ђаци, који су у истом правцу радили после њега, задржавајући исти стил при подизању свих доцнијих владалачких задужбина, те тиме његову славу и величину сачували и увеличали.

Раде, — у песмама познат под именом Раде Неимар, —- од знатнијих споменика подигао је: Раваницу, азаршцу, ЈБубостињу и Раупару, а његови следбеници (ђаци), подигли су цркву: „Стеванац“ код Алексинца и „Гјавловац“ у Кораћици, као и многобројне друге споменике Деспота Стевана.

За цркву „Павловац“ неоспорно је утврђено, да је то једина задужбина Стевана Деспоте, која је у северној Србији сачувана до данашњих дана, а све остале споменике Деспота Стевана — чији је број у северној Србији био прилично велики — разне непријатељске најезде са запада и истока, све су порушиле, и давно збрисале . са лица земље.

Старо српско неимарство до половине ХТУ. века, под. разним утисцима запада и истока, кретало се између

' Тако се потписивао и такав се један његов потпис очувао до данашњих дана на прагу препрате у ЈЉубостињи.

,