Srpski pčelar

американку и њоме матицу оградити у плодпшту, то је врло лак посао. То је за тињи часак готово. Али будући да није г. Јов. П. Јов. никад моје амерпканке ни видио, зато он и држи да је тај посао тежак. Па тако исто врло је лако послпје, ако хоће пчелар да промијени стару матицу младом,*) матицу ухватитп у медишту од пет оквира и додати јој младу из кошнпца за запаћење матица. Те ствари иду брзо док длан о длан удариш. Али г. Јов. Н. Јов. не зна како се то ради нпти пма појма о практичном раду око пчеле нити ,је моје кошнпце видпо, зато његово пискарање нишга друго није него просто трабуњање. Г Јов. П. Јов. вели да се преградом Ханемановом у мојој кошнпцп ие ностизава да матпца не размножава друштва и по томе да је свеједно била матица ограђена Хапемановом решетком пли пуштена да брљека по пцјелој кошнпци. Ту се види колико разумије ствар, о којој пише. Њему је свеједно кад је магпца ограђена само на пет оквпра. које она залеже и откуда ће послије 21 дан пчеле нзаћи. А за 21 дан пчеле ће сабирати мед у медиште од десег оквира. Ту је за вријеме послабе паше пчелар одржао равнотежу између матице и друштва. Матпца је налегла пет оквира, а пчеле су напуниле 10 оквира медом. Друштво је напољу гинуло, а матица је то својим леглом у плодишту накнадила Пчеле су притом нанијеле десет оквира меда. Да је пак по „умствованију“ паметном г. Јов. 11. Јов. пустио мат.чцу по цијелој кошнпци, она бп при послабој наши својим нагоном природннм натхитрила пчеле, залегла би по свем саћу, била би пуна кошница легла и пчела, а меда нп мало. Маја мјесеца ове годпне могао се свакп увјерпти о овоме. Маја се мјесеца код нас не мећу Ханеманове решетке него пчелар гледа да што већма ојача своје кошнице друштвом како би могао липу (главнуиашу) што боље унотребити. Али будућп да је мај мјесец бпо сасвијем влажан, то је матица по свему саћу залегла друштво тако да је све кпптјело од пчела у кошнппи, а капи меда у гдјекојој нијеси могао видјети. Багрена у највећем јеку цвјета, а ми морамо да своје кошнице прихрањујемо. Ето како се матица покорава друштву, и не би л’ било паметнпје да су у оваким прплпкама биле Ханеманове решетке, у кошницама. Ко то не видп, тај је слијеп код очију или не разумије ништа или боље да кажем: разумије пчеларитп лијепо као г. Јов. 11. Јовановић. Напошљетку вели г. Јов. 11. Јов. „Остаје дакле ипак као правило у рационалном пчеларству, да се матице за време главне паше морају убијати. ако се хоће впше меда да добпје п впше младпх нчела, те да пчеле боље презиме". Не знам у којем је „Пчелару" читао г. Јов. П. Јов. да је главно правило у пчеларству убијати матице. То не радп ни један пчелар. који увелнко ради око ичела. Лијеп би то посао био имати двије, три стотине кошница, па у њпма све матице поубијати. То је немогуће радити у кошнпци од 15 велпкпх оквира. То се може чинптп са њеколпко кошнпца, али *) Најбоље је кад се матице младе оплоде од 10—21. јунија кад је сунце највећма одскочило, кад је вегетација најбујнија. У то вријеме оплођене матице и најплодније су. У то вријеме треба и матице измјељлвати.

159