Srpski pčelar

остаје кошница кад год без матице, увек пма она своју матицу зато вп без брпге нодрежпте после првог роја, не бојте се да ће остатп без матице.“ После таква одговора заман би ми било уверавати их о томе, да матора матица излази с првим ројем и да је кошница за 7—B дана безматак, јер ја верујем г. Живановићу више него њима, јер је г. Живановић пратио ројење посматрајући ток ројења у ђерзонкама очима својима, док су код ових простих пчелара само нагађања, у која они тврдо верују, да је заиста тако, а ако им угине кошница, не знају наравно за што је. Оно, што сам хтео од њих дозвати као од старих пчелара, не дознадох, то јест на темељу тврдње г. Живановића не веровах им. Неки млађи пчелари, да им се ваљда не би пребацило, да не корачају напред у пчеларству и да би се напреднији показали од оних старих пчелара, не ће да тврде да не излази матора матица с првим ројем, ал’ веле, да се смеју сви матичњаци покидати после првог роја, а матицу ће они добити из другог матичњака, који ја нисам одрезао, који је чак у батаку кошнице. II на то уверавање нисам се смео ослонити бојећи се да ми кошница не остане без матице, јер мислим, да пчеле граде матичњаке само по крајевима саћа, дакле доле те сам сам овако изкомбинирао, да нокидам све матичњаке и затворене и незатворене, па да оставим само један, из кога he ми се матица за ту кошницу излећи, а, ако кошница и после тога буде пустила рој е, онда ћу морати веровати, што ми је тај млади пчелар рекао, да кошница хоће и „испод ножа“ да пусти рој, т. ј. вероваћу да и у батаку има матичњака, јер да тамо нема матичњака, не би се могла копшица ројити, а већ оним старима не верујем, да је тамо матора матица. Ја тако мислим а, да ли добро мислим, молио бих г. проФесора Јована Живановића, да ме у том mojh мишљењу утврди, т. ј. ако није тако, разувери и докаже како је т. ј. сме ли се плетара после првог poja подрезати тако, да јој се сви матичњаци исеку, које год видимо или се мора један мвмичњак оставити. У Бешки

Светозар Дујановић

62