Srpski pčelar, Sep 01, 1902, page 5

матица, помомоћи ће се пчелар са матицама из ових плетара. Речено је, да са другом половином септембра треба да престане свако отвараље кошница, но дакако да ће онај чије кошнице нису у реду кубурити око њих и у октобру, јер „нужда закон мења“; но боље је радити и урадити што је нужно око кошница и у октобру, него кубурвти у децембру и јануару.

О запаћању матица.

(Са гледишта младопчеларскога).

>свакој књизи пчеларској наћи ћеш, да је ремек у пчеларству узимити своје кошнице тако да срећпо дочекају пролеће. Али ја држим да није ремек у пчеларству усимљавање својих кошница, јер ако су ти младе матице, јака друштва с младим пчелама, добар мед. који се пе ће кристализирати, потпуно саће, ако је кошница тако удешена, да у њој увијек има доста ваздуха, опда таква удешена друштва морају добро презимити. Прави је дакле ремек у пчеларству запаћање матина. За тијем треба тежити да нам народи буду све чилији, радепији и вреднији. А да то постигнемо. морамо запаћати матице од највреднијих народа., Кад прође зима, па кад матица почне носити јаја, онда видимо да легло испочетка заузима мали круг на саћу, а све доцније бивају ти кругови од легла све већи и већи. Што је природа бујнија и издашнија у нектару, то матица све више и више леже, кругови легла све се нећма и већма шире и кулминација је развитка достигнута у једном пароду кад видимо да су матичњаци саграђени и запљувани. Врхунац дакле развитка једнога народа гледамо ми кад излазе младе матице из матичњака. Друштво дакле једнога народа бива од ранога прољећа па даље све јаче и јаче и што је природа издашнија, то бива постепено и друштво све јаче. И кад се друштво тако јако умножило, да пчеле не знају куд ће већ са опом племенитом храном млијечем, онда матица запљува матичњаке и тај сувишак те племените

181