Srpski pčelar

треба да зна г. Трстењак. да су Срби у том претекли, а то је заслуга г. проф. Јов. Живановића, који је од г. 1877. иредавао пчеларство у богословији и тако васпптао великп број врсних пчелара. 0 њему анају јужни и осгали Словени па и странци далеко више него о Б. Пењићу. Друго није пстина да Срби имају лист пчеларетво тек од 1897. а „Хрв. Гlчела“ је од 1881. Жив. је издавао лист „Привреда." још 1880. г. После је у Срба бпла „Пчела“ којује урефивао Посниковић 1883 (пзлазилз 3 г.) у којој је Живановић радио миого као и у данашњој „Хрв. пчели“, која се прије звала „Славонска пчела.“ Жив. пчелари од 1875 год. и од то је доба написао велики број ваљаних радовао, конструјисар своју кошницу, а то му је све пронијело пме далеко ван граница наше отаџбине. Чудимо се да је г. Трстењак тако у пчеларсккој литератури слабо верзиран, кад може овако писати.“ Тако „Н. Србобран.“ А ми би на ово пгго је рекае „Н Србобрап имали додати само још ово : Треба знати да се у пролеће 1905. год. дакле исте године када је „Хрв. пчела“ славила своју 25. годишњпцу навршило пупих 30 година од како је проф. Живановпћ почео радити на пчеларству п од када је као што је рекао сам г. Богдан Нењић „sav svoj ne procijenjivi rad na polju pćelarstva posvetio rodu i domu svomu, posvetio ga je Srbinu i Hrvatu“ („Hrv. pćela“ br. 7. 1893.) Ko je дакле пре иочео да буди Србина и Хрвата да пчелари, да ли онај који ради на томе преко 30 година или онај којп ради 25 година, остављамо поштов.' читаоцу нека сам расуди. Mu знамо да г. проф. Жив. те славе не тражи, али сваком своје. Да је г. Ј. Живановићу стало до рада и напретка Србипа и Хрвата, а не до отимања о славу, као један доказ нека послужи и ово: Када је била изложба пчеларска у Вуковару са конгресом хрватских и српских пчелара, Живановић је првп предложио да се конгрес Хрв. и срп. пчелара сваке годипе састаје, којем би била задаћа да шири пчеларство широм наше свима нама драге домовине и да учп тој лепој лривредној грани Хрвата и Србина, п поднео је одмах главне тачке статута за псти конгрес и био први, који се ухватио у коло хрв. и срп. пчелара, којима је стало до сложнога рада. Што се тиче другога дела белешке г. Трстењака, ми је потписујемо, јер заиста нашим учитељима морамо бизи захвални као ппјонерима за ширење рациј. пчеларства. Ни један сталеж не ради већма на пчеларству него наши вредни учитељи, Па за то нека им је и овом приликом изречена хвала! Само се не можемо сложити са г. Трстењаком што у својој белешци неирестано истиче „хрватске учитеље“ „хрватско учитељство“ Тиме чини г. Трстењак неправду многим нашим учптељима. Па зато ми овом приликом не изричемо хвалу само „хрватскпм учитељима" него свима нашим вредним народним („иучким“) учитељима. Копиле значишто и бијела пчела (у Великим Радниц&ма). Копиле дакле значи рој, који је паројак у истој години, дакле прије времена пустио. Чудно је да паројак у истој години и да рој као

31