Srpski pčelar

своје кошнице подрезују и то доста дибоко. Тако долази пчелар и пред јесен до меца из плетара, а пчеле добију простора да граде. Тако нешто морали бисте чинити и ви, ако је саће с медом допрло дв даске. Можете кошнице подрезати, а можете ако не ћете да их укопавате подметати под кошнице сандучад тако зване подлоге. Да пчеле не граде у њима трутовско саће, што обично бива, можете подлоге испунити вештач. саћем. Ако бисте хтели кошнице подрезивати, морате то чинити и у вече, да пчеле могу преконоћ из пресечених ћелица мед сакупити. Кошнице може подрезивати само онај пчелар, који се нада богатој јесењој паши. На место подрезаног саћа, може се приткама утврдити вештачко саће, па нам не требају подлоге, Сандучад са вештачким саћем боље је метати горе на кошницу него под кошницу, као што данас многи раде и у Хановеранској, али за тај посао мора имати пчелар плетаре са одушкама на врху. Пит. 86. Паша је овде прешла, али не далеко има добре паше од старачца и хељде. Да ли би се исплатило, да пренесем кошнице на бољу пашу? Ако би, како се то ради, и нашта треба пазити приликом пренашања кошница? Одг 0 пренашању било је говора прошле године када смо говорили о куповању кошница. (Ппт„ 15. 28.) Готово све што сам тамо рекао о пренашању, вреди и за ово пренашање. Сада само мора бити пчелар много пажљивији, јер су сада кошнице пуне легла, друштва су много јача а саће је много слабије, јер је врућина већа.

Луда матица.

(На VII. конгресу хрв. и срп. пчелара, држаном у Винковцима 4. (17.) септембра 1908. предавао Ђорђе Коларовић.) Поводом мојега предавања „Рђав црв“ („Срп. пчелар“ бр. 10. и 11. од г. 1906.) добио сам од једнога пчелара писмо,

182