Srpski pčelar

рече: иа 7—B а у гдекојој и 10“. На то му ја отворим своју кошницу у ко ј ој је било 16 оквира. а пчела је врила с краја на крај кошнице. Тада му је било јасно, зашто његове кошнице имају слаб, а моје јак лет, и зашто сам се ја набрао меда више него икада дотле, а његове кошнице нису дале просечно ни четвртину меда колико моје. За мене је година 1906. била најбоља откада пчеларим, а за њега обична готово слаба, мада су нам пчеле имале једну пашу. 9.) Ево још једнога примера, како ее на једнакој паши један пчелар подиже, а други пропада Почео сам пчеларити. Начело ми је било оно заиста златно пчеларско правило „мало али добрих кошница“, па зато сам примао из сваке кошнице само по један рој. Стари један мој парохијанин, пчелар старога кова. мало завидљивим оком гледао је како ја пчеларим „по новој моди“ (са ђерзонкама), па је више пута говорио: „жали боже што попа улаже новце у кошнице, кад он тај noc’o не разуме“. Кад је дошла ројидба, радости његовој није било краја, јер ја од 20 плетара имао сам само око 20 ројева, а он од исто толико кошница пун пчелињак, ваљда неких 60. Тога човека нисте могли смагати од хвалисања. Свакога је вукао у свој пчелињак, и показујући дуге редове кошница, говорио: „ето јесам ја каз’о, да попа тај noc’o не разуме. Од 20 пресада добио је само 20 ројева. Што му сад не помогну његове књиге и онај госиодин из Карловаца, што учи богослове како се ради око кошница s Откуда ће госнодин то разумети! Ја сам га лепо почео учити, али он није хтео да прими мој савет. Ја га лепо учим, а он мени каже, да то не ваља. А сада му је сигурно жао, кад погледи, колико ја имам ројева а колико он“. Тако је говорио деда. Разуме се Д1 су многи мислили, да деда* има право. Али дође јесен, а мој деда заћутао не хвали се више. Ја га нисам питао, али сам знао штаје. Та година није била особита за пчеле, али су ипак јаке кошнице могле себи зарадити добру зимницу. Моје су кошнице ушле у зиму јаке и тешке као олово, а деда преслабе и лаке као перо. Зима прође а дође и жељено пролеће. Моје су све кошнице изишле из зиме живе и здраве, а на деде пчелињаку није било ни 10 живих кошница. Разуме се да је погдекоји несташко задиркивао деду питајући га, где су му кошнице?, А оч се сиромах изговарао, да није била година берићетна да је пала „отровна poca u и т. д. У ствари пак, потаманилоје дедине кошнице претерано ројење а не медљика. Узгред напомињем, да деда, као и многи пчелари старога кова, нема више ни једне кошнице. Ове пчелињаке нису потаманиле рђаве године, него оно „вијем котац, као и мој отац“ затуцани конзерватизам. А да је тако, види се по томе што, док стари неки пчелињаци са плетарама испропадаше, пчзлињацн са американкама Живановићеве конструкције нагло се подижу. За-

136