Srpski pčelar

баш хладна градња (кад ударају оквири сјечимнцо на лето) управо топла градња, јер је увнјек у кошници више свјежега ваздуха, који је потребан за дисање и за стварање топлоте у тијелу пчелињем, а којега често нема у кошници са топлом градњом. Из свега досад реченога види се да нијесу сви књижевпици пчеларски једнога мишљења, шго се тиче узимљавања пчеле. Једни су за топто узимљавање, а други су за хладно узимљавање. Како ја радим и чега се држим, то су читаоци видјели на свршетку мојега чланка. Разлози су изнесени зашто сам ја за хладно узимљавање, јер ти разлози потјечу из многогодишњега искуства. Држим да ће доћи временом и они пчелари, који су за топло узимљавање, до освједочења да је хладно узимљавање на пчелињој природи основано, јер видимо да су пошљедице од хладнога узимљавања од велике благодати за пчеле, а од топлога узимљавања штетне. Држим да ће временом доћи и они пчелари, који су сада за топло узимљавање, до освједочења, да хладно узимљавање одговара природи пчелињој, те по томе да само оно може бити од користи пчели и пчеларењу.

Јован Живановић

Пабирци.*

7 пчелароким вомачхим новииама у најнозијем броју пише Dr. med. Тепсер о расплођавању животиња, па онда додирује и партеногенезу. Ади његова тулачења о паргеногеаези не врнједе ни луле духана. 7 иотијем новинама говори Дикел против ВајО' мана, под чијим су назором Dr. Петрункевић и Паулке у Фрајбуршком универзитету испитали јаја пчелиња и труговска и доапи до истога резултата, до којега је дошао и Dr. Сибагдз прлје тзлико година. Дикел једнако млати сламу и чудно је, да се таки људи од струке као што су Dr, Вајсман, Dr. Петрункевић осврћу на проста приклапања једнога Дикла. Приход од пчеларева у Американоким задружаим државама износи на деведесет милијона марака. •) Под вааком сабира пабирке уредаик „Српскога llieiapa“.

194