Srpski pčelar

муна одлично је антисептичко средство за испирање уста, носа и т. д. Даље, лимунов је сок добро средство против опадања косе и перути. Такођер се употреба лимуна препоручује онима који болују од катара, бубрега и бешике. Због обилне садржине витамина, сок од лимуна је у опће добро допунско средство уз редовну храну. („Пољопривредни Гласник“ бр. 11. 1930.) Француски медени хлеб. Умеси се тесто од у 2 кг. топлог меда са 70 дк. хлебног брашна, томе дода се 1 дк. соде бикарбоне истопљене у мало воде и 1 цело јаје и меси се око V 2 сата, направе се дугуљасти колачи и оставе се V 2 сата да се одморе. После ! / 2 сата метне се колач у намазану и брашном посуту тепсију и на умереној ватри пече се 1 сат. Пре него што се метне у рерн помаже се целим јајетом. Кад је печен још топао (а не врео) сече се на комадиће х /г цм. широке. Направи се прелив од целога јајета, 1 жуманцета и шећера, добро се меша да је доста густ и комадићи се с једне стране помажу. Изгледа као хлеб намазан маслом. Пољски медењаци. 1 л. меда угреје се. Топао мед успе се у чинију и меша се, да се мало охлади. Томе дода се 5. жуманаца, 1 кг. бела брашна, 12 дк. исечених ољуштених бадема, 12 дк. ораја, мало исечене поморанџине коре, каранфилића, орашчићева цвета, нешто цитроната и кафену кашику соли. На крају дода се снег од 5 беланаца, затим се успе у тепсију помазану и брашном посуту. А може се пећи и у тепсији за торте. Кад се испече, исече се на комадиће. Срнећа леђа. 1 кг. брашна, 40 дк. шећера, 10 дк. масла, 2 цела јајета, зачини по вољи. х / 4 л. млека, 2 дк. соде бикарбоне, 4 кашике течног меда меша се у чинији око V 2 сата, Две модле срнећа леђа намажемо, брашном поспемо и до половине напунимо. Пече се на умереној ватри око 3 / 4 сата. Кад се мало охлади, направи се прелив: сок од 1 лимуна, Vs л. рума, око 30 —35 дк. шећера. Тим преливом срнећа леђа прелијемо. Без пчела нема трешања. Швајцарски пчеларски лист пише, да су Др. Кобел и Сахов испитивали околности о оплођавању трешања. Већина врста слатких трешања и ако има доста цветног прашка не може се сама оплодити, него за оплођење треба инсекте, и на првом месту пчеле. Оплођење је сигурније на хладнијем времену него на топлом.

(Bienenvater.)

Обнављање саћа. Др. Е. Цандер, да се сваке године обнавља градња саћа ради одржавања здравља код пчелиног друштва, јер се саће сматрају у првој линији као носилац заразног материјала код кужних оболења лагала. А Др. Рајденбах мисли да старост саћа не може имати никакав утицај на оболење легла. Он је установио, да баш у старом саћу