Srpski pčelar

5. Органи за дисање.

за мед. Одмах се по том медљани сок подвргава дејству пљувачке, и ако се пчела налази и даље у лету с цвета на цвет ради даљег скупљања медљаног сока. У желуцу за мед медљани сок се инвертује претварањем тршчаног шећера у грожђани и воћни. Инвентровани мед у врло житком стању повраћају пчеле из свог желудца за мед у уста и из ових бљују у ћелице на саћу. Да се напуни 1 ћелица у саћу с медом потребно је једној пчели да шест пута на цвећу скупља медљани сок. Намењена храна пчели за одржавање њеног организма долази у танко црево. Као и у желуцу тако се и у овом цреву храна кува, којом приликом стране црева и желуца преносе хранљиве сокове у крв. Неискоришћени делови хране. измет, издваја се у дебелом цреву, где се задржава све док време не дозволи пчелама излет ради прочиста. Пчелино дебело црево је велико и растегљиво те може у себе примити доста измета за неколико зимских месеци, док време не дозволи, да се пчеле исчисте ван кошнице. У изузетним приликама, кад се појави срдобоља, или кад су пчеле преко зиме узнемираване, пчеле хоће саће и кошницу изметом да упрљају. Жлезде за лучење пљувачке. Жлезде за лучење пљувачке смештене су у глави и надгруднику пчеле радилице. Пљувачка је потребна радилици за укухавање и претварање медљаног сока у мед. Први пар жлезда налази се у глави и јако је развијен код младих пчела. Постоје новија мишљења биолога, да овај први пар пљувачних жлезда израћјују млеч, и да само младе пчеле овај израђују, јер је код старих пчела овај пар жлезда доста деформисан. Друга два пара жлезда инвертују медљани сок, односнотршћани у грожђани и воћни шећер. Матице и трутови немају ове жлезде.

Пчеле и остали инсекти интересантни су и у погледу начина дисања. Пчеле дишу на рупе, које ћемо назвати дисалицама. Ових дисалица има на обема странама надгрудника и стражњег пчелиног трупа. Њих има чак и у крилима. Од ових рупа даље пролазе кроз пчелиње тело цеви, који су управо органи за дисање. Посматрамо ли пчелу кад с паше долети на неки предмет у пчелињаку приметићемо, како јој се стражњи труп стиска и шири (удисање и издисање ваздуха). Цеви, трахеји, се при овоме местимице проширују у облику бешике напуњене ваздухом, а та околност доприноси лакоћи тела у лету пчеле.