Srpski pčelar

сада нијесмо ништа право до дна истражили. Нећу, дакле, излазити ни с чим, о чему се нијесам сам увјерио, али што није тако прихваћено од класика у науку пчеларском, да би свако испитивање било пуком дангубом. Ја Iпу се ограничити на то, да прикажем чињенице тачно као у руковођу пчеларства, тек нешто живље; да их испреплетем опширнијима и слободнијим разматрањима, да их малко складније поређам, но што би се могло учинити у практичном приручнику или научној монографији. Тко прочита ову књигу, тај још неТ>е моћи управљати кошницом, али ће знати готово све, што се знаде сигурно о њеним становницима, све оно, што је у њој чудесно, дубоко, унутрашње. А то је мало спрам онога, што имамо још да научимо. Шутке ћу пријећи покрај свију заблуда традиције, које још и данас живе у бајкама о пчелама, на селу, а и у многим дјелима! Кад будне сумња, несклада, хипотеза, када дођем до незнаних страна најавит ћу то отворено. А видећете и сами да ћемо се почешће зауставити пред непознатим. Осим неких великих чина управе и делатности пчела, што се лако запазе у кошници, не зна се још ништа тачније о бајнима Аристијевим кћерима. Што их човек дуже гоји, то већма спознаје, да још дуго неће продријети у дубине збиљског живота њихова; но ипак је то незнање боље од онога безвјесног незнања, којим се обично задовољаваш и у коме је задржано све наше знање о животу; а сва је прилика, да је то спознаја и једино до чега се можемо довинути на том свијету. Још нико тако није лепо, топло и искрено похвалио прве пионире пчеларске, који су поставили темељ напредном пчеларству. Навешћемо шта Метерлинк каже само о двојици у свом номену читавог низа класика. „Мајстор и класик данашње пчеларске науке Ф. Хубер се родио у Женеви 1750 г. ослепио је још у раној младости Изнајпре се стао занимати за пчеле по покусима Реомировим; хотећи их контролирати доскоро страствено заволи та истраживања и помоћу интелигентног и оданог Ф. Бурнеиса посвети сав свој живот проучавању пчела. У аналима патња и побједа људских мало нас што тако дира и тако тјеши као повјест ове стрпљиве сарадње. Замислите једнога који види само светлост нетварну, како води духом својим погледе и руке оног другога, који гледа праву, збиљску светлост, како онај који на своје очи никад није видио медно саће (бар се тврди тако), про.зире застртима мртвим својим очима онај вео којим природа све омата, те открива најдубље тајне оног генија, који је то невидљиво саће израдио; ваљда да нас о том поучи како нема таквог стања у коме се морамо одрећи овог двога: надања и тражења истине. Послије открића Хуберових влада неколико година шутња. Но до скора открије Ђерзон жупник у Карловицама у Шлес-

161