Srpski pčelar

Дакле, за 18 година укупан број посетилаца износи 310.686 или просечно годишње на 17.260, да није било ратова овај број био би далеко За време годишњих сезона (нарочито у последње време) у Врњачкој Бањи прави се приличан промет са медом, кога посетиоци бање употребљавају као јело или посластицу. Нас пчеларе особито радује, што су и г. г. бањски лекари препоручили употребу меда у својим упутствима о начину исхране посетилаца бање. Највећи обрт у распродаји меда прави наш колега рационални велепчелар Г. Вељко Спижанин, он је у овогодишњој сезони учинио промет на 5000 кгр. а сви остали ситнопродавци око 5.000 кгр. меда. Г. Стижанину има да се захвали, шго је умесном организацијом и пропагандом, прокрчио пута прођи меду, не само за себе већ и многобројним новајлијама на овд. бањском тржишту. НБегов је мед вазда укусно опремљен и брижљиво сортиран, те даје демонстративни подстрек и осталим да се тога придржавају и чини част нашем домаћем пчеларству што га тиме репрезентује и пред бањском публиком напреднијих народа. Поред добро сортираних врсти медова, виђа се и сеоски „муљаник", тамне боје, густог изгледа, са пуно труња и одпадака од саћа, па ипак, и такав се мед траљаво провлачи уз ниске цене и свакада на суву штету примитивних пчелара кога они из незнања или немара износе у овако лошем стању и нуде буд зашто! У промегу се запажају и такви медови, који једва личе на мед: житко воденаст, нема ону густину и жилавост скоро се и не опажа онај свиласто - отегљиви комад кога сваки прави зрео мед треба да има. Такав мед лиферују на брзу руку многе наше колеге као „антике" од багреновца или босиљковца пуштајући га форсирано у промет да би дошли још брже до пара не водећи рачуна да је то незрео мед и да таква пчеларска роба има да претрпи неуспех убијајући цене и другима јер потрошачка публика увиђа и неће да баца паре за разне тек тако зване медове „воденасте нектаре“. Оваквим пчеларским јавашлуцима потрошачка бањска публика постала је веома опрезна са заузетим ставом великог неповерења према меду у опште, избегава куповање, или потрошњу своди на минимум, све из бојазни од подвале! Да би се подигао осумњичени квалитет цеђеном меду, увиђавни рационални пчелари предузели су производњу меда по Американски у.„боксесима“ те је бањској потрошачкој публици пружен и природан мед у саћу са ценом од 30. дин. по кгр., али промет слабо креће напред! „Криза“ та проклета мбра, која притискује цео свет па ето и наше пчеларске интересе мрси и ремети, али бар ми пчелари

164