Srpski pčelar

Пчеларство у Срем. Карловцима и околини (Наставак)

II. СЕЗОНА РОЈИДБЕ И ОЧАЈАВАЊА НОВИХ ПЧЕЛИЊИХ ДРУШТАВА (мај, јуни, јули).

Др. С. ГРОЗДАНИЋ, Срем. Карловци

Ако пчелиње друштво није имало могућности да се развије до максимума npe цветања багрема, оно на овој паши наставља своје развиће. На паши од багрема већина нормалних пчелињих друштава показује нагон за ројењем. То обично бива у мају. Мајски ројеви у овоме крају такође се сматрају као рани ројеви. У сезони ројидбе нека пчелиња друштва не манифестују своје развиће пуштањем ројева. То су друштва која стару и неспособну матицу смењују младом без нарочитог изражаја. Пчеле такву матицу једноставно убију и избаце из кошнице. Кад једно друшгво врши такав чин, изгледа да се оно тада и не налази у максимуму развића. Друкчије стоји ствар са друштвима која имају способне матице. Матица таквих друштава не пропада. Она одлази са ројем, одводећи један део друштва на друго место, где ће се развити ново пчелиње друштво. Одлажење старе матице са једним делом радилица (може бити и трутова) претставља нормалну појабу у животу пчелињег друштва, а тајна измена матице није редовна појава. Према багремовој паши пчеле показују велику сталност. Багрем је способан да необично јако „мобилише 1 * пчелиње друштво. Такав је случај у овоме крају био 1928 године, кад је багремова паша била врло јака у времену од 17 —23 маја. Тада је изгледало, као да пчеле познају само багремов цвет. Но ни тада нису све сабирачице посећивале багрем, јер су неке у исто време правиле посете дивљој ружи, жалфији, бисерку итд. То би се већ могло узети за пример, како ни мед багремовац није посве чист (једноврстан). Каткада багремов цвет слабије везује пчелу. Пчелиње друштво тада мало скупи меда багремовца. Такав је случај био 1926 и 1927 године. Тада су пчеле за цело време трајања багремове паше врло много доносиле поленов прах са различитих биљака. Да је багремова нектарна паша била јака, не би се у толикој мери могла истакнути поленова паша. Нека су друштва тада успела да за две недеље скупе по 3 —4 оквира самог цветног праха. У толикој мери он им није био потребан, али оне су га ипак скупиле, јер им је стајао на расположењу више него нектарна паша. Пчеле по моме мишљењу узимају на једној паши оно што им она пружа, био то нектар или цветни прах, или обоје. Јака нектарна паша јаче их мобилише него поленова. Кад је нектарна паша слабија, тада се јаче истиче поленова паша. Онда она доминира, али не зато што пчелама баш тада треба много цветног праха или

47