Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

РАБУШ рабуш, рабупіа, т. (у Ц. г.) уібе рабош. рав, т. уісіє раФ. рівак, вка, т. Ье: -фоиізІГйЬеп, Гауиз. раван, внн, С. (Іос. равни) Ьіе (56епе, ріапіііез. раван, Равава, т. (у ціесми) ребека у Ресавн, тіће Раванвца і: У Ресавн кра] воде Равана раван, вна, вно, (равви, на, но) еБеп, ріапиз. раваница, Г. і) ри]'ека у Ресавн, с Г. Раван. 2) намастир на то] рн]еци. 3) намастир у Фрушко) гори, сГ. Врдннк. раваничкй, ка, ко, оод Раваница. раванца, Г. (Зіт. о. раван; Изићи ћеш на раванцу малу, Тн ћеш ввђет пет стотин' гробова А по равни с обадви]е стране раваш, ваа, т. м)есто нзмеђу Саве и Засавице (у Мачви ваше Митровачке скеле). За времена Карађорђи]ева наРаввуіебио Српски шанац; И док ми ]е на Равѣу Милоша равна, Г. вала да )е некака планина у Херцеговинн: Отоле се Турчин подигнуо, Здраво пређе Равну и Голину равнаіье, п. ЬйбШйзяГеіфеп^гоеіегѲГт'іепЬес), гесопсіііаіло. равнати, нам, V. ітрГ. аи^Геіфен, ъехдїеіфеп (ѲігеііепЬе), сотропо. равнйк, равнйка, т. (уВуковару) платно ко;е нн]'е узведено ни мало, него равно, сГ. саде. равнй еотар, т. уісіє Котари. равнина, Г. Ьіе <5Бепе, ріапіііез, сГ. раван. равнити, равнйм, V. ітрГ. ебпеіц аедно. равница, Г. уісіє равнина. равно, дегаЬе, ірзе: дао му равно сто гроша. равно, п. планина у Херцеговини: Око вег’ су велике планине : Зедно Равно а друго Чемерио Док дођоше на Равно планину равіьача, Г. (у Имоск.) капа, ко)'а ]е одозго равна, као фєс, еіпе 21 хі ^ьр^БеЬесГііпд, уіііае §'епиз. Рага, Г. (у во]'в.) уібе курада. рад, т. (Іос. раду) Ьіе 2ігБеіГ, Іаѣог. рад, а, о, ^егп, Іићепз: )’а сам рад то учвнити, іф Іђие еЬ деххх, Гасіо Іићепз: рад сам отнћн кући ; она ]е рада за вега поћи. рада, () Г. ђхаиеппше, потеп Гетіпае. 2) т, (нст.) уібе Радо. радіи, т. 5ШаппЗданіе, потеп уігі. радан, т. $Шйппздоте, потеп уігі. радана, Г. §гацеппате, потеп Гетіпае. радас, т. ЗД?адлзпате, потеп уігі. раде, т. (уос. Раде) ћур. о. Радоица. р.аден, т. 50?йлпзпате, потеп уігі. радёнко, т. 9)?алпЗлйте, потеп уігі. радета, т. ЗЛаддЗлате, потеп уігі. ради, (тіі §еп.) тедеп, оЬ —, итйВіКеп/ ргорІег: Бога ради, нт ѲоМеЗ ЯЗШеп; 625 РАДОВАТИ Севани се у лов подигнулн Среће ради на Божић у іутру радиводе, т. їОїйпдЗдате, потеп уігі. радйл, ^а, )'ё, сотраг. »од рад (ЦаМ ради]и): Ради] бих те убити, но се посветити; За бих ради:/ да си ми слиіепа Но е си ми тако прели)епа радидица, Г. чела, Ьіе 2ІгБеі{ЗБіеле, арія теШ" йсапз. радин, т. і) еіп агБеіі(атег €0?еп(ф, ћото Іа» ћогіозиз. 2) ко]'н си радин? т. ). како си? шта радиш? гоіе деЏб Ьіе? диіі а^із? радин, т. 9)?алпЗпате, потеп уігі. радйнко (Радинко), т. 9)?аппЗпате, потеп уігі. радисав, т. 93?адпздате, потеп уігі. радити, радйм, у. ітрГ. 1) ахЬеііеп, ІаЬого. 2) іеафіеп (абее адф.ефде^ц гооћед : радиш, да будеш би]ен, ЬиђапЬеІІІСо^йр Ь» 0ф1а= де 6еБотт|Т:), а§о : ради да ми с}утра дођеш; Он све ради да кога превари; ЧБегођ средне, свуђе пиіе вино, А све ради кавгу да огради 2) што радиш? П)й$ Шйф(і Ьц? гоіе зеђій ЬІГ? диііі а^і.ч ? радич, т. ШГаппЗпдте, потеп уігі. радйш, т. 1) (ћаіп. вртавка, фіеггеіф. 2)гйЬі= БйБегГ, Ь. і. Ьгеђ Ьіф 23агБфеп). 2) (у Баравн) од лешника ђердан. радиша, т. 1) 9)?апп^пйте, потеп уігі. 2) чов)'ек, ко)и добро ради (сГ. радин) : Радиши Бог помаже; У радише свашта бише, У штедише ]оште више. радл.ив, а, о, (у Рисну) аг6еіі(йш, (їеірід, ІаЬоЬогіозиа, сГ. работая: Ако сам гадлива, а оно сам радл>ива; Рад^ьивоу ђево)ци у брзо оватови. радман, т. З^йппйпате, потеп уігі. радмил, т. ЗРйППЗпате, потеп уігі. радмйр, т. Жйппзпате, потеп уігі. радна, Г. Згоигйпате, потеп Гетіпае. раднй, на, но, н. п. дан, 2(гБеііз=, 2ВегБ=, ргоГезіиз, сГ. посленн. раднйк, т. (у Срби)й) чов]ек ко)'и ради полски рад, Ьес §еГЬЬйиег, ао-гіеоіа, сГ. тежак. радИзА, Г. Ьіе ЋхЬехї, орега, сГ. рађа: Бола ]е штедва него и добра радіьа. радо, т. (уос. Радо) ћур. о. Радоица. радо, 0 дехх\/ ІиЬепІег: радо иду на воіеку 2) (у горво) Славони]’и) гой^гСфеілііф, ћаікі биЬіе: он ће радо сад тамо бити. радоба, т. ЙТапп^поте, потеп уігі. радобуд, т. Шіаппзпате, потеп уігі. радоваи, т. ЗЗійппЗпйШЄ/ потеп уігі. радованац, нца, т. ћур. 0. Радоваи. сГ. пипавица. радоваіье, п. і) Ьй^ Зћеиел, §'ашііит. 2) уісіе ужнваве. радовати, ду)ём, у. ітрГ. (у Боци) () депіеђеп, Ггиі, сГ. уживати; имам свега доста, а Бог зна коликоћу радоваса’. з) као посвоіити, 40