Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

РАДОВАТИ СЕ 626 РАЖЖАТИ обладати, н. п. тако ме земл.а не радовала'. т. ). тако ме одмахне укопалн; тако се каже и : тако ме злоба не радовала'. тако ме завист не радовала', тако мн све штета не радовала', ђіппеђшеп, аиГегге. РАДОВАТИ СЕ, ДУІём се, V. г. ітрГ. |1ф (геиеп, §Ђийео, Іаеіог. радовац, овца, пі. ШїйППЬПате, потеп уігі. радовашница, !Г. намастир под Цером. радовашничанин, ш. (рі. Радбвашничани) калуђер из Радовашнице. радоваішшчкй, ка, ко, ооп Радовашница. РАДОВЙНКА, Г. (у Сри)ему) 21сі ЗВеіпгебе, УІІІ8, §епиз : црна, Зшеі[ф(епігаиБе; би]‘ела, Сіебтеіпег, радовче, п. поле у Пнперима: Хазде с н>нма на равно Радовче радоииа, Г. село са зндинама и у Староме Влаху на ли]ево) странн Увца,сГ. Радошьа, радоЙжа, Г. (у п)‘есмн) уійе Радонна: Равну Баау иза Радоине радоица, т. Шїаппзпате, потеп уігі. радоле, т. ЗЇЇаппЗпате, потеп уігі. радолка, Г. Зтиеппйте, потеп Гетіпае. радолко, т. Жсптзпате, потеп уігі. радомйр, т. ШійПпЗпате, потеп уігі. радожа, т. 5Шапп$пате, потеп уігі. радосав, т. 50?ппп$пате; потеп уігі. радосан, сна, сно, уійє радостан. рідбст, радости, Г. (Іос. радости) Ьіе ЗгеиЬе, §ашНитп, Іаеііііа. радостан, сна, сно, (геиЬід, Іаеіиз. радота, т. ЗЗІаппЗпате, потеп уігі. радош, т. (у во]в.) Ьіе ЗГіфдаЬе, гез §таііз айЙііа геі; Ьепе уепйііае, сГ. приложак. радош, Радбша, іп. ЗЗійППЗпйте, потеп уігі. радука, Г. Зсацеппате, потеп Гетіпае. радукан, дукана, т. Шіаппзпате, потеп уігі. раду л, т. 93?аппзпате, потеп уігі. радула, Г. Зтаиеппате, потеп Гетіпае. радулйн, дулина, т. ЗОїаппЗпате, потеп уігі. радуй, т. 9)?аппзпате, потеп уігі. радусйн, уснна, т. ЗЇЇоппзпйте, потеп уігі. рапа, Г. (у Снау) уійе радаа. рађа, Г. (у Дубр.) морска риба, Ьег Зіофе, гаІа (ііа(. гагга). рађаже, п. <) ©ебагеп, рагіиз. 2) Ьаё §гифЬ Бппдеп, Гегіііііаз. рађати, рађам, у. ітрГ. 1) дсЬагеп, рагіо. а) $їиш Ьстдеп, Гего Ггпсіит : рађа внноград, воће. рађати се, рађам се, V. г. ітрГ. і) дсђогеп шег= Ьеп, пазсі. 2) аіфдеђеи, огіог: рађа сесунце. рађевац, ёвца, т. ($іпег ООП Рађевнна. рађевнна, Г. кнежнна на десно) странн Дрнне између Лозннце и Сокола. У Рађевинн нма іедно по.ъе коіе се зове Рађево аоЛ)в и у томе полу камеи (око дванаестпедн у висину и око аршина и по у ширину) ударси у земльу ко]и се зове Ра^ев камеи. Све ово доказуіе да ]е у Рађевинн негда био некакав старіепшна или господар Рађ, по коме се она тако прозвала, али )‘аза аеганишта више ниіесам могао дознатн осим ова три имена. У Рађевинн (ко)а се сад од неколико година пише и по пнсажу зове Рађевски среЗ) има 34 села и варошица Крупаж. Рађевнна ]е под владом Турском, по сво) прилнци од мира Пожаревачкога,кад су Ни)емци узелн оздо до Цера, припадала нахніи Зворннчко) и тако кБоснн. За сам чуо у Задру гд}е се припови]еда да су Мачвани у оно добакад су Ни]емци држалн она] кра] Срби]е до Цера, молили се Н>емачки]ем властима да би нм слободно било Турцима у Зворнвк харач давати да нх Турци онако на граннци не бн харалн и узнемирнвалн; и то да нм )е допуштено, и од тога времена да ]е остало те су харачли)е из Зворника купнле хараче по Мачви до нашега времена. рађевнна, Г. ЬйЗ ©еагбейеіе, Ьіе 2[гБеіђ ориз: ова жена нма много рађевине. рађёвка, Г. Зіпе чоп Рађевнна. р.іђев камеи, т. сГ. Рађевнна. рађево пол>е, п. сГ. Рађевнна. рађевскй, ка, ко, роп Рађевнна. рађен, т. Жаппзпате, потеп \ігі. рађёнье, іі. регЬйђ Р. радитн. р.іж, ражи, Г. (Іос. ражи) Ьес ЕКо^^еп, зесаіе сегеаіе Ілпп. сГ. рж. РАЖАЛИТИ СЕ, ЛИ МН се, V. рГ. ІеіЬ іђші, йоіео : ражалнло му се. ражан, а, о, н. п. х.ьеб, слама, Зго^^еп--, зесаііпиз, сГ. ржан. ражан>, жвьа, т. <) Ьег ЙЗгй^ріе)?, уєгп. 2) некака црна повелика водена тица, 0фтаг}« [фпер^е, ауіз §епиз. ражарити, ражарнм, лт. рГ. жарнлом разгрнути ватру по сво) пећн, ои^фигеп, і^пеіп ехсііаге. ражёнити се, раженнм се, V. г. рГ. д. й. )'іф епішеіЬеп, |1ф [феіЬеп, герийіаге ихогет: Ласно се оженнтн, алн се мучно рахенити. ражежати се, ражёаам се, V. г. ітрГ. у ово] пословица: Кад се свновац жѳааше ннкога не пнташе, а кад се ражётъаше и стрину припнтиваше, (їф [феіЬеп, герийіаге ихогет. ражёћи, жёжём, V. рГ. уійє распалитн \. ражжеваже, п. (]уж.) ЬйЗ ЗГи^іереп, ейизіо. ражжевати, вам, V. ітрГ. (іуж.) йи^діереИ/ еіГипйо. раж.ъутити, ражл>утнм, V. рГ. ег^іитичі, іггііо. раж.ъутити се, ражльутйм се, V. г. рГ. (їф П: ^цгпеп, ігазоог : А када ]'е мене забожело, И )‘а сам се врло р аяі.лутио Ражл>ути се Мерима діево]ка ражжаже, п. ЬйіІ ЗртіШІйи^еп, регуа^аііо. ражжати, іьам, V. ІтрГ. ђеситГйір'еп, регуа§-агі, сГ. успропадатн се, пропадати.