Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

РАШЧУПАВАН.Е 646 РЕГРАЦИЛА СО?епГф $ц Геіп, ипшеп(ф/ ^иі отпет ћитапііаіет ехиіі. Рашчупаваіъе, и. ЬйЗ Зеі'ГйііГеп сііуеіііеаііо. рашчупавати, чупавам, V. ішрГ. ^етіфеП/ сііУеііісо. рашчупати, паи, у. рГ. деггаіфеп, сііуєііісо. РБат, рита (рбата), пі. уісіє хрбат. рбина, С Ьег 0фег6еп, Ьіе 0фегЬе, іезіа. рвалйште, п.Ъег гКіп^рГа§, Іосив Іисіае, сігсив. рваіье, п. ЬаЗ Згіп.деп, Іисіаііо. рв.іт, Рната, т. уісіє Хрват. рвати, т. рі. уісіє Хрвати. ёвати, рвём, у. ішрГ. (у Ц. г.) око шта радити, (Іф апіігеп.деп, епііог : Био^еага’ на Косово (рекнеТурчин Србнну у Подгорнци), рвати се, вём се, у. г. ішрГ. ппдеп, Іисіог. рватица, Г. уісіє Хрватица. рватска, ?. аД]\ уЫе Хрр.атска. рватскй, ка, ко, уі<3е Хрватскн. рвіч, рвача, т. Ьег ЇКІпдег, Іисіаіог. РВачев, а, о. Ьез Згіпдегй, іисіаіогіз. РГАН.Е, п. Ьаз 2ІЬгеіЬеп, ДЬпіі§еп, сІеІгШо. ргати, га.м, у. ішрГ. аЬгеіЬеп, ађли§еп, сіеіего, ёдаква, Г. уісіє ротква. рдаеье, л. уісіє орваке. РДАти, дам, у. ішрГ. уісіє преметати, орватн: рда- као крмача по куйн. рдорога, Г. 0фітрГшогідедеп еіп БеіаІціеЗ ЙВеіЬ, солуісіит іп Гешіпат. І>ДУТ, рдута, ш. (у Шумад.) некака трешіьа, ко)а се рска, 2Ігі ^іг(фе, сегазі §епиз. рва, Г. (асс. рђу, уос. рђо) ()Ьег9го(ї, аеги^о, гиЬі§о, Беггіі&о. 2) рђа те убнла! тодеД Ьц еІепЬ тегЬеп, сііі Іе регсіапі: Пас]а те рђа не убнла ! 3) рђо ]една ! Ьи СШфГзгсйгЬідег! рђо и чађо: Немо] пуштат’ рђу под бардака рђав, а, о, і) еіепЬ, (фіефі, тізег. 2) (у Дубр.) слаб, болеслан, ипрсф/тотЬо Іепіаіиз : нетто сам рђав. рђава, Г. (у Дубр.) уісіє суха болест. ръаковит,, т. еіп 0фітрГинїгі, сопуісішп: Да тн нисн племиіі од племића, Него рђа од рђаковиЯа рванье, п. ЬаЗ ЗіоДеп, іпбисііо гиЪі§іпіз, гиѣі^о. рвати, ђам, у. ішрГ. го|1еп, гаЬі§-іпе оЬсіисі. рвобитина, Г. ("у Ц. г.) кога )е рђа убила, піфізпи§ідег 9Р?епГф, пеЬиІо. РВОГРЙЗАН.Е, п. пегЬаГ. г. рђогрнзатн. рвогрйзати, бгрйзам, у. ішрГ. (у Ц. г.) говорити коіешта, пона]внше рђаво, ШЬегпђеі: Геп геЬеп, іперііо: не рђогрнза]! ре, дода;е се гд]еко)нм ри)ечима, н. іі. нишхааре. рёа, Г. уісіє реха. рёав, а, о, уісіє рехав. РЕБАРцв, п. йіш. о. ребро, Ьаз Зиррфеп/ созіиіа. Пр ішовн)еда се да ]е некакав калуђер у иєволін донио трговцу од некаква свеца ребро оковано у сребро, и вскао да му наіь позайми новаца (т, ). да му га да у^залогу), а трговац му рекао : )а ћу духовниче узети сребарце, а тн носи ребарце куд тн драго. рёбёлила, Г. ЕКеБеЦіоп, зейіііо, геѣеіііо. ребелйлант, га. Ьег ЫеЪей, ћото зебіііозиз, геЬеіііз, сГ. бунтовннк. ребелйлаш, ребели]аша, т. уісіє ребели]ант, рёбив, т. у фесмн име некаквога града: Од како ]е постала кра]ива Ни]е .ьевша узрасла Бланка Што ]е, побре, у РебиЯу граду. Дивна сека у Ребићког бана рёбићкй, ка, ко, гоп Ребяћ : Дивна сека у РебиЯког бана рёб.ъанйк, іи. : Баш од Срб.ъа на до Реб<л>анііка ревранй, на, но, н, п. пенџер, т. р са стране, изребра, 0ЄІГЄП-, а Іаіеге, Іаіегагіиз. рёбрёгье, п. Ьаз@еђеп аи^еііепшедеп,бєуіаііо. рёбрити, рёбрйм, у. ішрГ. аи) 0еіГептедеп шапЬеІП/ йєуіо. ребро, п. рі. (рёбра, §ен. рёбара) () Ьіе 9Іірре, созіа. 2) он ]е танкнх ребара, т. р потребит (снромах) чов]ек, ахт, раирег. 3) (у Ц. г.) Ьіе 28апЬ, созіа (лауіз): И за ребро лађу уграбно рёваіье, и. сегбаГ. 0. ревати. рёвати, вём, у. ішрГ. і) (по іугоз.кр.) [фіереп, єіїитіі: почеше реватиііз камена цекннн на гомнле (у прішовн]ецн). с Г. пореватн. 2) (фгеіеп (ізотЗІеї), сіато (иі азіпиз), 3) (еіі: Шіїгіб деђеп, ео оЫідие : Реве на страну као Марково рало. П)ева се како )е ма]'ка бнла намолила Кра.ъевнћа Марка да се оканн четовака, него да оре и тако да храни себе ишу ; алн он опет ни)е хтио да оре брда и долине —куд други льуди ору,него орао цареве друмове. Отуд ва.ъа да ]е ова пословица постала. рёвед, іи. (у Дубр.) Ьее Зі^йбаебег, гЬешп гћаропіісшн Ь. ревёна, Г. детеіпСфі^Кіфе іДЗе|'ігеііипд Ьег ^с|)еп, соютшііз сопігіЬнІіо : Ревена куће необара (алн будућн да се у ревенн наівишеУеде ипнђе, зато се кашто уз ову пословицу дода: Алн п не подиже). сГ. реФена. ревёница, Г. у Мачви као поток корі тече из Бара п код Дреновца ут)ече у Саву. рёвка, С (у Бачко)) име волу, ОфСеппате, потеп Ьоуі іпсіі зоіііит. рёвкаст, а, о, н. п. во, нрава, уісіє црвенкаст. рёга, і. Ьаз ^пип'еп ппЬ Зл6иДєё|’с6єп Ьез-Оиіг ЬеЗ, піш’гаигаііо сапіз : стоін^іегя псетета. регёмёнта, (. Ьай Згедішепі/ іе^-іо, оЬег ге§чтепіит диосі сіісипі. регкмёіітскй, ка, ко, н. п. заповіцесг, ЇКеді; іітиз=, ге§'ітевіі, рёгнути, рёгнём, V. рГ. еіптйі (пиггеп, іттигтиго. рёграцизд, С (у боів.) Ьіе Зіе^геаГіоп, зіисііогит іпієгтіззіо. сГ. нграціца.