Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

регуда рёгула, Г. (у во]'в. тіГ айеп ТІЏеііипдеп) Ьіе ЕНе.деГ, ге§чііа. РЕГУ.іаш, гулаша, т. т. ]. солдат, Ьег Уіпіеп(оІЬаі, тііез огбтагіив. регулашкй, ка, ко, Ьес ШтепігцрреП/ шііііит огбіпагіогит. рёд, іи. (Іос. рёду) 1) Ьіе їіїеіђе, огбо; среда, н. п. узети што, т.). без набора. 2) (у во]в.) іп іедаред, дваред, трнред, еіптаІ, ветеі, Ьіе, сГ. іедном, пут. 3) у ред, у редІдеГфгоіпЬ ђіегђег, абез. 4)(у Хрв.) дан н ноћ (24 сахата). рёда, Г. (ст.) ті(1е ред <: Чи)'а )’ реда за гору на воду Чн]а реда по говеда рёдак, рётка, тко, (ист.) уібе ри]едак. рёдак, рётка, ш, і) Ъур. », ред: А редак ]е госпођи кра-ьици 2) у чохе оне жнце што се виде пошто спадне а®. У слабе чохе виде се рецн одмах како се мало поноси. рідара, Г. Ьіе -Зісаи, Ьіе Ьіе Ыгіђг Ьес ф<шзђаБ Типд Гпр, таІегГашіІіаз огбіпаігіх. Гдіе ]е много жена у кућн, оид]'е )една редуіе (т. ]. ГОТОВИ )ЄЛО, пере судове И МИ]ЄСИ х.ьеб) ]едну нед]‘елу дана (и та се зове онда редара), а друга другу и т, д. сГ. редуша, ма^а. рёдарин, а, о, Ьес ЗГпосЬпесіп, огбіпаігісіз, рёдена, додаіе се у прип)еву; О іабуко, тедена, зеленнко, редена\ рёдй.ъа, Г. ко)а реди лан или кудіельу. редина, Г. (у Далм.) жива обала, еіп ІеЬепЬі* дег Заип, уіуа верея. редйнче, чета, и. прасеко)е свнаари у жиру еваки своіе редо.м кол>у и у друштву ]еду. редити, рёдйм, V. ІтрГ. <) н. п. куд)ел>у, лан, Ьеп §іабуЗ Бегеііеп (Ьигф айе Оресаііопеп, 6ІЗ ее дефоппеп тегЬеп Іапп), 1іпит ргаераго. Поіііто се кудіе.ъа (или лан) извадн нз мочила н осуши, онда се набиуа ступой (а лан тре трлицом); па се по том почне редити: на]при]е се маха на ліахал>ци, па се онда огреблье на огребло, посли)е огребла иеруа се на гвозденод иерарица, посли]‘е тога иеруау'у се пов/есма малом пера]'ицом, па су већ онда пов)есма уређена. А оно што остане на огреблу и на пера)ици, зове се свлак и послиіе се гребеиа гребенима, и од іьега бива влас (мали и велики); а што остане на гребенима оно су већ кучине. 2) (укршћ.) попа, огЬіпігеп, огбіпо, рёдіьа, Г. еіпе еріЬеті|'фе .^гапіфеіі, тогЬив §газвапв, сГ. прошлица. рёдіьй, н>а, іьё, () )а сам редау (т. ), чашу) попно, Ьеп ЯЗефег, Ьег Ьес Зіефе паф тіф .деісо^еп ђаііе, сігсаіепв. 2) (у Боци) редіьа летурђи)а, за ко]у плаћа попу она) на кота ред падне, 9Іеіђеп=/ диае йі сх огбіпе. редоваі-ье, и. Ьіе ІІтсефе, огбо ботиз абтінізЬгапбае. рё.ьица редовати, рёдуіём, у. ітрГ. ЬегКефе паф їфц$ђаііеп, гет Гатіііагет абшіпізіго ех огбіпе. редовнйк, редовннка, т. (код кршћана) свештеннк, Ьес ©еігШфе, заеегбоз. рёдуша, Г. уібе редара. рёдушин, а, о, уібе редарин. РЕЂАН.Е, п. О Ьоз 9гефеп, огбіпаііо. 2) х'Ые обређнвяіье. рёђати, рёђам, у. ітрГ. гефеп, огбіпо. рёђати се, рёђамо се, V. г. ітрГ. уібе обређивати се. рёеёіье, и. Ьаб ЇЬесеііеп Ьей 3^ф[^, Ііпі ргаерагаііо. рёжаіь, жіьа, т. Ьег ©фпі§, ве^тепіипі. рёжаіье, п. Ьаз Зіфпе/іе^феп, бепііит овіепвіо, пибаііо, гісіаііо. рёжати, жни, у. ітрГ. Ьіе За^пе Цеі[феп (сот фипЬе), гіп^і, гісїаге, рёза*, Г. ^ібе ереза. резанци, рёзанаца, т. рі. Ьіе 07цЬеГп, іигипбае (Гагіпасеае). рёзаже, п. (іуж. и ист.) Ьаз ©фпеіЬеп, всіввіо. рёзати, режём, V. ітрГ. ()уж. и ист.) і) ГфпеіЬеп, всіпбо. 2) внноград, ЬеГфпеіЬеп, рііевриіаге. рёзач, резача, т. ЗіебепГфпеіЬес, х'іііз риіаіог. резёна, Г, (у Хрв.) Ьес Згіедеї, реввиіив, сГ. ереза. рёзидба, Г. кад се реже внноград, Ьа$ 5Йе= (б;пеіЬеп Ьес ЕНеБеп, риіаііо тіііит. рёзйл*, абд. іпбесі. уібе срамотан: Наше каде резйл почнннше рёзити, зй, у, ітрГ. н. п. вино, іабуковача, еіп п>епід (апдепе^т) бефеп (ооп ©еігапГеп), абтогбео. рёзница, Г. т, ]. лоза (на чокоту), іппде ђіеЬе, гевех. рёза, Г. (у во]‘в,) тібе реха. рёзав, а, о, (у во]'в.) рібе рехав, рёк, т. (ист.) -уібе ри]'ек. рёка, Г. (ист.) уібе ри)ека. рёка, Г. подводна кнежина у нахи]и ТБаковнчко) нзмеђу Ђаковице н Дечана. Кад іе година сушнаондау Рецн на)бол>е роде кукурузн. У то) кнежини сад мало има Срба, до само Арнаути закона Турскога. Села у Рецн зову се : Ббтуша, буннк, Вбкш, Лбћанн, Црвенн брег, Дечани : И покупи Рену и .Туника рёкавица, Г. (у Бачко) и у Банату) воденица поточара, ЙЗофтііђІе, тоіа ауиагіа. ркка.шда, Г. у Биограду Рекали]е зову се луди ко)'и у говору заносе много на Бугарски, али не говоре чисто ни Бугарски као ни Српски. сГ. Рёка. рёкеш, т, (у Дубр.) Ьіе ;ЇЗгаГепЬІ|М/ егуп^іит. рёкла, Г. (у во)в.) Ьес ЗВеіђегсосГ (ЗТбйеГ), Іипісае §епив. рёкула, т. ®?яппзпате, потеп уігі, рёжа, т. 93?аппзпате, потеп хігі, РЙЛ.ИЦА, Г. біт. ». Рела : А Рел>ица, Босанско копиле 647