Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СВО.ІАТ 673 СВУКЙВДІЬЕ сволат, Г. (соїї.) Ьіе ЗЗегшапЬіеп, ргоріп^иі. свозачёрье, п. уійє с.во)акаіье. свохачити, св6)ачйдг, у. ітрГ. уійе своіакати. свойбина, Г. (у Хрв.) уі(]е сво]та. сволдба, Г. (у Боци) прн)ател>ство по женндбв или удадби, Ьіе @фшазеї{фа^/ аЗїпіІаз. свохЕвб.ъно, ргеігоіЫі^, зропіе. сво.іён>е, п. Ьй$ Зиеізпеп, агго^аііо. сволити, )йн, у. ітрГ. (їф ^иеірпеп, агго&о, своліо, т. (ст.) Ьег СіеЬезоегшапЬіе (?), Шиз (?): Даї ђевоіко да погуби свО]'ко свойски, аііу. гоіе еіпег ЬегѲеіпфеп, иі зиит: ударно га сво]Ски(ій<ђїід'), частно га свойски (гоіе [еіпеп гефЬ диіеп §геипЬ). сводта, і. Ьег ЗЗеггойпЬіе, ргоріпдииз. свбдтлив, а, о, ко)н мари за сво]е, Ьег [еіпе ЯЗеггоапЬіеп ІіеБі, заіз атісиз. СВОРНИЦ.а, Г. (у Граница) нетто код плуга, свр, уійе сврх. свраб, т. 1) Ьіе .^га§е, зсаћіез, сГ. шуга. 2) Ьа$ Зшіеп, ргигі§’о. сврабаіье, п. Ьаз 2Іп(іесГеп тіі Зтађе, іпГесііо зсаЪіоза. сврабати, бам, V. рГ. тіі ^гй§є апіїесїеп, іпйсіо всаЬіе. СВРАБАТИ СЕ, баи се, V. г. ітрГ, ^га§е БеГотШЄП/ іпйсі всаЬіе. СВРАБЛ.ИВ, а, О, Ыђід, 8СаЬІ08И8. сврака, Г, (рі. ^еп. сврака) Ьіе ЗіДег, ріса, сГ. шврака. свратити, свратйм, V. рГ. аЬГеп^еп, йєуєгіо. свратитисе, свратйм се, V. г. рГ. еіпеп Ш(їе* фес Шйфеп, йЫепГеП/ йєуєгіог. ОВРАБАІЬЕ, П. Ьй$ 21Ь(ЄПІЄП, ЙЄУЄГ8ІО. сврабати, ћам, у. ітрГ. аБіепГеп, йєуєгіо. сврабати се, ћам се, V. г. ітрГ. йЫепБеп, йБ= [фгоефеп, йєуєгіог. сврачак, чка, т. 1) Огіоїап, ©агіепаттег, етЬегіга ћогіиіапа. 2) уісіє шврака у вратнлу. сврачине, еврачйна, Г. рі. у руде отражай кра) ко)и )е рачваст. сврачиб, т. Ьіе іипде сврака, риііив рісае. сврачлй, Ч]а, ч)ё, Ьег @(|їег, рісае: слабо као сврачуи мозак. сврбети, бй, (ист.) уійе сврбжети. сврбигуз, т. Ьіе йрйдеБиііе, Ггисіиз гозае саліае, сГ. шнпак. сврбити, (зап.) ) сврблети, (іугоз.)>сврбй,у.ітрГ.іш^еП/ ргигіо. СВРБЛ.ЕТИ, (Іуж.) ) сврбогуз, т. егЬіфіеіег З^ате еіпег 2|зшааге, д. й. ргигіеі апиз. свргнути, нём, уійе сврћи. сврдао, дла, т. 1) Ьег ЯЗсфгег, ІегеЬга. 2) (у Ц. г.) уійе ороз 2. сврдлина, Г. аи^т. о. сврдао, сврдлиб, т. йіт. о. сврдао. сврдло, п. (у Боци) уійе сврдао. сврзибрада, т. чов]ек корі іедан пут оставн браду, па ]Є опет обри]'е. сврзішантша, Г. (у Дубр.) /у‘ак ко]еі збаци мантніу, Ьег Ьеп ШїопфЗтапіе! аідеіеді ђаі, диі раіііо топасћі уаіейіхіі. Онамо )Ош налу діецу ко]а су нами]еаена за свештенство, обуку у свештеничке хажнне, па посли]е кад одрасту н науче се, гдіеко]е не ће да буде свештеннк, него скнне оне хааине и тражн друкчиіекакоћеживлети. сврзислово, ш. она] ко]‘и почне учнтн кангу па оставн, Ьег Ьіе ©іпЬіеп ап Ьеп ШадеГ дг^ап^і ђйі, Іііегагит Йевегіог. сврз.іати, лам, у. рГ. еіпеп піфі ацзїаЯеп (тіі ЙЗіііеп), поп тіііо, сігсшнуєпіо, іі§о. сврнути, сврнём, у. рГ. () йЫепГеп, йеуегіо; сврнути коме с пута; Ево сада в)'ером серну 2) н. п. папак с ноге, ђегаБЬгеђеп, йеіогдиео. сврнути се, сврнём се, у. г. рГ. і) еіпїеђгеп, сієуєгіог. 2) сврнули му се ноктн од знме, (кад коме ]ако руке озебу). сврствовати, ву]ём, у. рГ. дочекатя оно што чов]ек желн, еДапдеп, айірізсог. свртак, тка, т. уійе витлић (злата). свртаіье, н. <) Ьа^ ТІЫтіеп, йєуєгзіо. 2) йБ= Ьгеђеп, ЙЄІ0Г8І0. свртати, сврћём, у. ітрГ. <) аБГеп^еп, йєуєгіо. 2) йЬЬгеїіеп, йеіогдиео. свртати се, сврћём се, у. г. ітрГ. еіпГеђгеП/ йєуєгіог. сврби, свргнём, у. рГ. ф ђегйБтеіфеп, (їйс^еп, сіедісіо : с прн)естола. 2) с ума, г>егде]7еп, не^іі§о, ехсійіі ех апіто. з) свргао дроб, (у Боци) т. ]. струнио се. сврх, (іугоз.)ф цбег, 8іірег, зпрга: іедносв^Л" другога, йБег’з апЬеге, виз йедие. 2) (у Ц. г.) убно га сврх себе (т. ]". лежећи рааен па кад му ко дође да осніече главу), йЬеп/ зирга. з) (о їфф аій —, аШіийіпе —: Чемерика сврх човіека сврха, Г. (по зап. кр.) ЬаЗ ®пЬег йпіз, сГ, свршетак. сврху, уійє сврх. сврчак, чка, т. I) Ьіе ХеідппЬеі, іигипйиіа. 2) ЬйЙ Ѳіапдеіфеп (ѲеіЬе, @оіЬ), ІиЬиІиз, сГ. свртак, внтлнћ. свршётак, тка, га. Ьай @пЬег Ьіе ОЗоЦепЬипд, йпіз, сГ. сврха. свршйваіье, п. Ьй$ 93оі(ЄПЬеп, аЬзоІиЕіо, регГесііо. свршйвати, свршуіём, V. ітрГ. гойепЬеп, регйсіо. свріішти, свршйм, у. рГ. сойепЬеП/ аѣзоіуо. свуд> [йБегай, иЬідие: СВУДА* ^ Нек глас носе ссуда по свіцету свуб, уійє свуд. свуђе, (по їугоз. кр.) уійє свуда: На іунаштво свуі)Є од освете А добар ]'унак свуі)е требу]‘е свукйвіаЕ, п. уійе свлачеае. 43