Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СВУКЙВАТИ 674 СЕДЛАШЦЕ Свукйвати, свукуіём, (у Ц. г.) уійесвлачити. свукуд, (у Хрв.) уійє свуда. свућв, свучём, V. рГ. і) аиз^іеђегі/ ехио/1) ђег= йб^іеђел, йеігаћо. СВУЋИ СЕ, свучём се, V. г. рГ. () (їф (Ьіе ШеіЬег) аи^іе^еп, ее ехиеге уезііЬиз. 2) ђегЬеі= [фїеіфел, 1)іп(;ег(ф[еіфеп, оЬгеро, сігситуепіо: Дође Вуче на МустаФагнћа, Кад се Усу за колнбу свуче, Тад удрнше у крнла пфевци се, асс. >) [їф, зе (ъисђаіі )1ф $ц себе шіе ме мене, ллЬ те дц тебе). 2) може се додатн и среджфем глаголима, н. п. данас ми се нетто сиава; недеде ми се. з)на се, (у Дубр.)т. ]'. натраг, длгйсф геіго: пошао на се; На се као рак (кад ко поб]егне натраг). 4) іп еілет СіеЬе (їаи собом: Међу се се хоће да поморе, Злаћеннма да пободу ножи сёбар, бра, т. (у Дубр.) уійє тёжак. себе, (асс. аиф Іь.1. сё. себн) і) уійє се. 2) (у Дубр.) н. п. отншао у себе, т. р дома. 3) и. п. научно сам од себе, ссл [еІЬ(ї, ірзе, зіпе та§-іяіго. 4) куд себе оде! кад }е себе то било! себёзнао, нала, нало, (е(Ь|їі(ф, едоіф[ф, Ьег лиг нт (їф тсір, зіЬі зоіі атісиз. сёби, (йаі. ц.ІосфеГ. себе: по себн (у Дубр.) н. п. научнти што, т. р од себе. сёбица, Г.' () носи кошулу (или хал>нну какву) у себицу, айе 2аде пафеілапЬег, соигівио. 2) све себнце, айе$ сфпе ІІліеффіеЬ, (ашті «лЬ (опЬегб: нз]'ео све себнце, зіпе йізсгітіпе. з) уійе поконица. 4) (у Боцн) као кучнне од лана. сёбичан, чна, чно, н. п. човуек, Ьег ліфі ђеі= НІ і|1, Гасііів, пои йіёіісПіз. сёбичёіье, п. оесбаГ. о, себичнтн. сёбичігги, чйм, у. ітрй виноград, сё. себица 3. сёбичнй, на, но, і) кошул>а (или ха.ъина каква), айе^ад^, ЙВегЕеЦаіз^ргоГевІиз. 2) недІе.ъа, Ьіе ЬпШе§їе ШЗофе гог Ьег г$а(їе, Ьа тап айе Хаде, (еіЬ|ї ЗїїіШлоф ипЬ Згеіїад ЗСеіСфСреіСеп е||еп Ьаг(, ћећйотаз апіерениіІіта апіе циайга§’евітат. Поолфе себичне нед)ел.е настане задугина, а послн]'е задутые биуела. сё. трапава, претила нед)ел,а, урши бурши. сёвадка, Г. (у Срфему) дрво што се метне • уздуж преко наћава кад се брашно сфе. сёваіье, п. (ист.) уійе сфеваіье. сёвап*, Севана, т. уійе задужбина : учинио севаи; севаа (е удфелити сиромаху. сёвати, сёвам, (ист.) уійе сфевати. севдёлила*, ё.: На гранчици тица севделгуа сёвдисаше*, п. Ьег @едеп|1апЬ Ьег Феће, ашог, йеіісіае: Севдн, бего, тво)е севдисагье, Убило те моіе узднсаіье! ісёвдисати, дишём, а7. рГ. кога, Сіебе (аіТел, айашо: Севдис’о ]е и бегенис’о )в сёвдити*, дйм, у. рГ, ГіеЬел, ато, сё. .ьубити, миловати: Сведи, бего, тво]е севдвсаже сёвёр, сёвера, т. (ист.) уійе февер. севёрйн, северйна, т. дукат, Ьег 0оисегаіл= Ь’ог, аигеиз. сёвёрнй (сёвернй), на, но, (нст.) уійе февернн. сёвнути, сёвнём, (ист.) уійе сфевнути. сёгменин, ш. уійе се]'менин : Сегменима спензу нефрфенусёгнути, се, гнём се, (сёгох, сёже, сёгао, сёгла) у. г. рГ. Іалдел лаф (еїтаф, ехіепйо тапит. сёд, сёда, до, (нст.) уійе сфед. сёда, ё. (ист.) уійє феда. сёдак, сётка, т. (у Шумад.) некака крутка ко)а се )еде само гншла, 2ігі ЙЗігп, рігі ^епиз. сёдало, н. (ист.) уійє федало. сёдам, і'іеЬеп, 8ер1ет. седамдёсёт, (іеЬДз, веріиа§іпіа. сеДамдёсётй, та, то, Ьег |1еЬ^і,д|йе, веріиа§-е8ІИ11І8. седамнаест, |1іе6^еђл, 8еріетйесіт. седамнаестеро, уійе седамнаесторо. седамнаестй, та, то, Ьег (їеб^еіфіе, йесітиз зерГітив. седамнаесторо, 2Іп^ађї соп (ІеЬ^ефп, зеріетйесіт ((гап^. шіе йіх-веріаіне). сёдаеье, іі. (нст.) уійє федаіье. сёдатн, дам, (нст.) уійе федати. седёпли, уійє сєдєфли : Даше тему седеили тамбуре сйдети, дйм, (нст.) уійє сиїедїетн. сёдети, дйм, (нст.) уійє федитн. сёдеф*, ш. Ьіе '))егіти(іег, іевіа сопсћае та㧕агііі^егае. седёфли*, аф\ іпйеі. регілнйіегл, е Іезіа сопсћае та§агіІіГегае, сё. седепли: Омер узе седефли тамбуру Под аздфу седефли тамбуру седёфлша*, ё. пушка нашарана сєдєфом: Седефли./у пушку загрлио сідин, а, о, (ист.) уійе феднн. сідити, дйм, (у Срфему) уійе сёдети. сёдити, дйм, (у Срфему) уійе сёдети. сёдйште, іі. (ист.) уійє федиште. сёдлаьье, и. ЬаЗ ©аїіеІЛ/ ііпровіііо веііае. сёдлар, седлара, ш. Ьег ѲйїГІег/ 8е11агіи8. седларев,| ©аїїіегф зеііагіі. СЕДЛАРОВф ' сёдласт, а, о, н. п. когь, .("йЬЬеГгисЕід, фофТгисРіф^ тіі оегііегсет ІНцсёєп, йогво йергевво. сёдл.атн, лам, у. ііпрё. (аіГеїл, зіегио еіріит. седлашце, п. йіт. г. седло: Стрелица те устрелнла Кроз седлашце у срдашце —