Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СПРАВА 705 спрёмити у ау новци забадали. Слугама и слушкиааиашто дарове доноее давало се што да пв]у, н. п. мушкарци.ма розой н)о а женсквіьу лимунаде, и штогод слатко да заложе, па су онда ишли у другу собу гд]е се свярало и играло, и поигравши мало ншло )ЄСвако сводни путей, а званице су се ча с.тиле И каФом. По'сли)'е подне кад се већмнслило дасударовн са сви]‘у страна приспіелн, дозвали бн справ.ьеницу нз друге собе, па би ]едан за то одређенн човіек пред госпођом од дома и пред званицамаазброіпо све новце и остале ствари и казао би справденици да іе тоьезино, онда би она клекла пред гоепођу ко]'а ]‘е федила на столици, и молила бн ]е за опроштеае н за благослов, и она би благословила и покропила водицом н а у и новце и све ствари; по том би дїево)ка устала н погубивши у руку и своіу госпођу н остале све отишла опет у другу собу гд]е се игра, и с ти)ем ]е справа већ свршена, само бимладеж осталаіош да се провеселн. Они што су дошли с кошевама од д]'ево]ачке куће остали бн те ноћилн, н еправденйца )е била дужна купити нм за )ело какога смока, н. п. рнбе или меса, а остало се давало из куће. Кад би било у нед)е.ьу уіутру, они би се вратили опет онако као што су и дошли. На ови)ем справама кажу да се }е могло скупитя за д]ево)'куод 150 до 200 Форннти у новцу оеии осталфех ствари. Справденица послн)е справе могла іевћиу службу коме ]оі ]е вода, а могла се погоднтн да служи и у напредак онД]е гд]е }е и била, агд]еко]е су остарае те служиле опет на справу, али се до овени)е служило дуго као доНрве, него на]'више 5—6 година, а поред тога имала )еи плате по <0—)5 Форинти на годину, али од тога вадало ]е да се и одвіева. Овако су на справу на]више служиле кметице код властеле, али су служиле и друге діеворге како код властеле тако и код пучана. ОиД)е су кашто имомци служили на справу, али они ни)есу онолико добрали колико діевоіке, него суши само давали лиіепе хадиие и благослов. И занатли/е су справдале сво]е шегрте, ко]има су осим новн;ех халина н благослова давали и сав алат од свога заната, сГ тестнр. справан, вна, вно, Ьегеіі, рагаіиз, сГ спремаш На три справна кека ус)едоше Да будемо справки и готова справити, вйм, V. рГ. і) шіїеп, Ьтіі тафеп, раго, сГ спремити: Нег’ ми сарави коіьа големога 2) О’ Д}'бр.) ді'евоїку, сГ справа. 3) у п)есми, аЬрегІі\деп, ехресііо, с Г. оправпти, послати: Бурунтиіу на кодену пише, И сарави )е Сто^иу Биограду справ.ъаіъе, п. ЬаЗ ііЗешіеп, аррагаііо. справ.ьатн, дам, у. ітрГ і) ЬегеПеп, арраго. 2) (у Дубр.) д)евоіку, сГ справа. спраз.ьеница, У. (у Ду бр.) Д)евоіка ко)'у справл.а§у. с?, справа. спрам, СПРАМА, А'ІСІЄ спроћу. СПРАСКАТИ, кам, V. рГ оегргй^еп, сіізаіро, с?. спнскати. спрати, спёрём, V. рГ аБшаі'феп, аЫио. СГІратити, тнм, V. рГ н. п. овце, говеда,іп Ьеп 0ЙІІ ігеібеп (илЬ Ьатіі аЬрегіід еп уііг Ьеп 2ад), со^о іп зІаЬнГат. спраћаше, п. Ьаз §іпІгеіЬеп, соасііо. СПРАЋАТИ, ћам, V. ішрГ. еіпігеіЬеп, Єо$о. спрва, л’ісіе нспрва. спрвицё, а’ісіє испрва. спрдало, т. чов]'ек коіп спрда, 0фтя§ег, ті§'аіог. спрданца, Г. (у Дубр.) тісіе спрджа. спрдаіье, п. ЬаЗ ЗгеЬеп ооп ітрегеітіеот де, пи°;ае, іперііае. спрд.ати, спрдам, а’. ітрГ. илдеттіеЗ (фша|еп, пн§ог, іперііо : Уста сардару, а новци говоре. спрдаш, спрдаша, ш. а’Ыє спрдало. СПРДН.А, Г. Ьа5 ипдегеітіе З^ид, ви§ае. спрёга, Г ЬаЗ ЗчГаютепГраппеп; сопінпсііо Ьоит теогиш сит а’іСіпі Ьоѣпз іп ореттиіиат, У Србиін дуди коіи вема)у читавог плуга волова, спрегну по два и но три, а сиромаси и по четири ()ер се обично оре на 8 или 6 волова) за)'едно, па тако ору и преко читаве годное раде ко)ешта и вуку на воловима. Гд)екоіи буду у спрезипо неколнко година. Коіи спрежннк шна више волова у спрези, ономе више и раде. спрйгнути, спрёгнём, А’ІСІе спрећн. спрёд, (ист.) А’ІСІе спрн]ед. спрёжнйк, т. Ьег 3 и (р а п п е г (?), афипсіог. с С. спрега. спрёжнйков, а, о, Ьез спрежннк. спрёз, т. еіпе 2СеІ фіТап^е, ііегѣае §-еті8. спрёзаше, н. ЬаЗ Зи[раппеп, соп|ипсііо, сГ. спрега. спрёзати, спрёжём, а\ ітрГ, ^иСраппеп, соп]'ип§'о, с Г спрега. сііреліа, А’ІСІе спрам. спрёаіа, і'. (у Дубр.) еіпе ііЗеггаіђЗ^аттеГ/сеі1а, сГ. комора, кућер, ћилер, ваіат, кли)ет, стасина (ваіат, клиіет и стасина особнте су зграде за себе, а комора, ћилер и спрема нонаівише су у кући). Сиреман, мна, мно, Ьегеіі, рагаіаз. спрёмаі-ье, и. ЬаЗ АЗегеііеп, рагаііо. спрёмати, спрёмам, а\ ітрГ. гй|1еп, Ьегеіі та= феіі/ раго. спрёмати се, сгірёмам се, V. г. ітрГ |1ф ап? (фісІеп, рагаге 8е. спрём/ітй, спрёмйм, V. рГ Ьеееіі тафеп, ђегеііеп, раго, Гасіо: сиремгма му мати кошуду,