Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ТРОМИРІН.Е 751 ТРСТИКА три државе, као н. п. што се отпри]'е у Далмаціи саста]ала међа Аустрн]ска, Турска и М летачка, Ооі, гоо Ьоеі@оеп$еп ^иГдштепігерп, Ьіе ©геітагі) ігійпіит. троліирёнье, п. оегБаГ. о. тромирити. тромирити, рйм, у. ІтрГ. ('гдиіредї^а.>) іести ШреЯи дан, као што чине гдіекоіи стари .ьуди и жене, ко]и у почетку часнога поста не ]еду ништа до сриіеде. троносати, ношём, у. ітрГ. и, рГ. т. ). цркву, Ьіе $іофе еіпгоефеп, сопвесго ессГезіат: Троносате царску Манасн]‘у троноша, Г. Шо(їео ппЬ 0то§ іт Ладар. троношании, ш. (рі. Трояошани) §іпео ООП Троноша. троиошкй, ка, ко, ооп Троноша. трои, тропа, т. 1) Оіе ©фтаІ&іоеБео, гесгетепіа Ьиіугі Пдиаіі. 2) (у Боцн) и. п. винова комвна, ШЗеііоеЬег, уіпасеа. тропірёіье, и. оегђаї. о. пропарити. тропарити, тропарйи, у. ітрГ. (у Грб-ьу) „не тропари”, рече се ономе ко]и много говори. тропина, Г. аи§'т. о. трои. трошше, Г. р]. (у Боци) їоеЬее, гесгетепіит, сГ. џнбра. тропой, а, о, ооп Ьоеі ©іцфеп (їифез), 1аІИ8 ігез раппі ІаЬіІшЗіпея: И откала троиолу поааву тропбнй, на, но, и. п. губер, т. р од три поле, тійе тропол. тропродан, т. (у прнповн]'еци) ко]'и трипро]е из]еде или може извести, іп Ьео 2Гпе!Ьоіе 9?аше еіпеЗ ®?аппез Ьео Ьоеі &и{ти'}Ьїоіе ађ. троска, Г. ©фіасёе, всогіа, еГ. шлаюьа. троскот, Г. 93одеі!поіегіз, роіу§'опит ауісиіаге. троснопица, Г. као мала кретина од три снопа. трострук, а, о, н. п. канџи]а, Ьоефаф, ігіріех. троха, Г. уісіє мрва. тропіак, шка, т. (у во]'в.) <) Ьіе ^о|їеп, 8ішіІ118. 2) он иде о свом трошку (т. ). чини по сво]о) воли). сГ. харач. трошан, шна, шно, ^еоЬоефІіф, Гга§ііів. трошаџила, т. ко)и много трошн, ЗЗеоСфшеп: Ьео, 8итрІио8іі8. ' трошёрье, п. () ЬаЗ Зе^оеп, ехрепваііо. а) ЬаЗ ЗЗгосёеІП/ Тгіаііо. з) ЬаЗ їёоефеп, Ггасііо. трошити, шйм, у. ітрГ. Г) аиі$еЬеп, џђпп ехрепйо. а) н. п. хл>еб, Гойтеіп, ЬгосёеСп, Ггіо, сГ. триннти, мрвити. а) ломити, Ьге= феп, Ггап§о : Троши врата тешком топузином трошити се, шйм се, у. г. ітрГ. <) [їф іп ип' Го|Геп (е§еп, охрепДо. 2) мрвнтн се, део(аБ Іеп, йіІаЬі, н. п. трошн се камен. трошица, Г. (Иш. о, троха. троіиицё, мало, мрвнце: само )е узео трогиице воде (н. п. болеенпк), шепід, раиіиІига. Трпанац, анца, т. трпанац у соби, не може се Ч0В]ЄК окренути, Є$ і(ї йЦеё ООН $е= Баи)! іт Зіиітео, тап Еапп (Тф Раши шиЬое= §еп, уіх іо тоуеав. На ріепит езі сиЬПе. трпанџук*, ш. еіпе 0геі[е[еп[е, Гаіх Гоепагіа рІісаШіз. трпаіье, п. Ьаз иебегеіпйпЬео^апіеп, асситиіаііо. трпати, паи, у. ітрГ. ііЬегеіпйпЬеошеоіеп, асситиіо. трпати се, пам се, у. г. ітрГ. |їф гоођіп Ьоап= деп, іпігийог. трпвж, т. Ьіе ©еЬпГЬ, іоіегапііа : Крпеж н шриеж по евніета држе. трпежшак, т. (у Перасту) ЬаЗ ЗдСфіиф,тепвае Ипіеиш, постолаак. трпеза, Г. і) Ьео 5і[ф, тепза, сГ. сто, астал, еннніа. а) ериіит: дао му трпезу (т. ]. дайу); скупили се на шриезу. трпёзар, трпезара, т. Ьео їареГЬесЕео (іп Ьеп ЖІоІїегп), топасћів а ігіеііпіо. трпезарев, а, о, уі(3е трпезаров. трпезарша, Г. Ьео ©реі(е[аа1 (іп Ьеп ^Іо(ііегп), соепасиінт (геГесіогіит). трпезаров, а, о, ЬеЗ трпезар, ігіеііпіагіі. трпёзарскй, ка, ко, ХареРЬесГео:, ігіеііпіагіі. трпетй, пни, (ист.) \ і(1е трп.ьетн. трпида, Г. (у Ц. г. и у Срн]‘ему) дуга болест, у коіо] се много ]еде : по]ела га трии^аі 2Гсі ЖгапЦеИ, тооѣив ^иі{1ат. трпити, пйм, (зап.) уіёе трп.ьетн. трндети, пйм, (іугоз.) уійе трп.ъети. трпл>ён>е, п. Ьаз §оіоазеп, іоіегаііо. трпжети, пйм, у. ітрГ. (]‘уж.) ІеіЬеп, еоГоадеп, регреііог. ТРПУЛ.ИНА, Г. (у Ц. г.) ©фітрртогі: (ііо еіпеп ЖепСфеп, сопуісіит іп Іштіпет : трпу.ьино )една! сГ. трпи]а. трсати се, сам се, у. г. ітрГ. (е|ї гоееЬеП/ воіісіе8со: У дну му се бусало, у срн]едн шрсало (кад се напи]а). трсити, сим у. рГ. (у Ц. г.) уійє евршнти, сГ. отренти. трсити се, ейм се, у. г. рГ. (оо^еИ/ сиго, сГ. бринутн се, старати се. трсде, п. (око Петрнае) уійє внногоград. трска, Г. ЗїоБг, агишіо, сГ. трет. трсковац, кбвца, т. Ьй^ ЙЗатби^оођс (йІЙ ©ра^ісІїосЕ), Ьасиіив ех агишііпе Ітііса. трсковача, Г.ЬаЗ ЯЗатЬизоо^Г/ агипсіо ВатЬоаБ. ТРСЛ.ИКА, Г. уійе тршл.нка. трснат, а, о, (у Боцн) н. п. челаде, (Гаттіз, гоЬизіив, сГ. крупан, крут. трст, Г. (у Дубр.) уійє трска: танак као трет. трст, Трста, т. уійє Трвіест. трстёнйк, Трстенгіка, т. многа се м)еста тако зову, као н. п. у Србирі (код Мораве ниже ^Карановца), у нолуострву Рату ниже Дубровника. трстёница, Г. поток ко)и ут]ече у Нолубару с ли]еве стране. трстйКА’, Г. (у Дубр.) уісіе трска.