Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ТУТА 757 §ейізїеіГ, рш^икибо. сГ. деб.ьнна, претилина. тута, і) тута вура, т. ). држи, удрн; или потегнн, повуцн. 2) у пословица : Тута, смрче, на унуче. з) у загонецн : Тута тало, тут’ овамо, тута те за врата? (т. ]. жена кад части собу или кућу па сметлнште смете за врата), л) у друго] загонеци: ^аше гог/Ш на баури ? (т. сврака на крмачи). тутав, тва, т. Ьа$ ©сіфпеп, Ггетііиз: етоіи тутаѣ. туте, (у Дали.) уібе ту. ТУТЕНА, УІбе туте. тутило, іп Ьег йеЬепзагі: ту и тутило, цпЬ Ьабеі і|)’б .дебІіеЬеп, пес ргаеіегеа диіб Гаеіиш. еГ. лани (како онда, и лани). туткад*, т. Ьег ЗііГфГесГегт, §іиіеп. туткадисаве, п. уібе туткалеве. туткалисати, липши, V. ітрГ. уібе туткалитн, туткалити, лйм, у. ітрГ. іеітеп, §іиііпо. туткалеве, в. Са5 Сеітеп, §іиііпаііо. туткаеъе, и. оегЬаГ. о, туткатн. туткати, кам, у. ітрГ. <) уібе дршкати. 2) (їесіеп, сопбо. туткун*, ай]. ігкЗесІ. као невіешт, цпїипЬгд, ітрегііиз : Или си зуђур кесом или туткун собом. тутлић, т. еіпе ЗГсі ефоші'зег .^йгбірГе, сисигЬііагтп §епив, тутл>ав, а, о, (у Сри]ему) н. п. чов]'ек, еіп ігфдес Ш?еп(ф, і^пауиз. йпђе§еП/ іпсііо. 2) тутнутнн.п. коме што у тутнути, нём, у. рГ. () псето, н. п. на сввве, руку, (ІесГеп, іпзего, сошіо. тутвава, Г. Ьаб ДЗгођпсп, Ггетііиз. тутв авина, Г. уібе тутвава: Кад потече коньа пет стотина, Стаде црне зємліє тутлавина тутвити, вйм, у. ітрГ. ЪхШпеп, Ггето. тутолёве, п. весЬаі. 0. тутолити. тутолити, лйм, у. ітрГ. радити што као криіући, н. п. кад мати у задружно] кући да^е своме діетету што за ]ело кри]'ућн од остале діеце, |їесїеп, сопбо. тутумиш, ш. (у Шум.) уібе слцїепи миш 2. тутун*, ш. (ри]етко се говори, и понаівише у Срби^н и у Босни по варошима) уібе дуван: Ка*у пише, тутун запалите тутун-кеса, Г. уібе дуванкеса : Баба смо ти жива одерали, На тутун га кесе изрезали тутунцила*, т. уібе чибукчи]а /: Тутунџи]'а кесе и камнше тући, тучём, у. ітрГ. і)(фіадеп, іипбо. 2) свнве, (фіафіеп, тасіо. 3) челе, абіоЬіеп, теіаііопет рега^о. л) |їореп (Ѳаф ЖаіТее), Іипбо. 5)волове, бикове, сопіипбо іаигі іезіісиіоз, тући се, тучём се, у. г. ітрГ. і) (іф [фІадеп, ри§по. 2) іаінма (уц 0|Гегп), з) туНи се по свіцету, по мраку, уібе потуцати се. ТУШАЦ туфёгџила*, ш. уібе туфекчи)а (шіі аНеп 2Г6= ієііипйєп). туфек*, т. уібе туфекчн)'а (сГ. пушкар) : Три туфека за петнаест дана туфёкчибаш.а*, ш. Ьег Зефтеі(їег Ьег85йф[еп= тафег, ргаеГесіиз соііе§іі іогтепіагіогит. туфёкчила*, т. Ьег ЗЗцфСелтафес, іогтепіагіиз, сГ. пушкар. туфёкчилин, а, о, Ьеб туфекчн;а. туфёкчйлнскй,/ка, ко, !ІЗйф(ешпафег;, іогтуфёкчйлскй, Ішепіагіогиш. туц муц, сГ. трт мрт. туцак, т. Ьег ЗЗеЙІеС/ тепбісиз, сГ, простая, роб: Удн)елн туцаку іунаку туцало, п. уібе тучак. туцан., два, ш. уібе тучак. туц.аве, п. біт. », тучеве. туц.ати, цам, біт. и. тући. тіцати се, цам се, біт. о. тући се. туцачкй, ка, ко, ійейіеі», теибісі. туцин дін, на дне, т. уібе тучин дан. туцкаве, п. біт. о. туцаве. туцкати, кам, біт. и. туцати. туч, туча, ш. Ьіе ©ГосГепГреіГе, ЯЗгоп^е, аез (сатрапагіиш, Іогтепіагіит). ті'ЧА, Г. уібе град. тучак, чка, т. () Ьіе ЯДогСегГеиіе, рівІіПит, сГ. туцав, туцало. 2) Ьаё 0(Дегеі, ЬаЗ Ьіе апЬегпДиГаттепСфіазй оуит разсћаіе Гогіе. тучар, т. () коіи чува туке, Ьес 2ігифцђпег= ђігі, разіог §-аІІіпагит іпбісагит. 2) ко]'н тргу;е тукама, Ьег їгиі^Й^пегђйпЬіег, диі §'аіііпаз іпбісаз уепбіІаГ. тучваве, п. уібе потуцаве. тучвати се, вам се, уібе пребіцати се, потуцатн се: іиучва се по сви]ету као новац. туче, чета, н. іипїгифіфп, риііив ^аіііпае іпбісае, сГ. ћуре. тучёнйк, тученнка, т. 2Ігі Ѳфіе^риІвеГ/ риіуегІ8 ругіі ^епиз: Те оборн до два веденика, Коіи ждеру литру тученика тучёвак, тучевака, т. (у Хрв.) сир ко]и се туче у качици и оставла се за зиму, еіпе ?ігі ^аСе, савеі ^епиз. тучёве, п. оееЬаї, в. тући. тучин дан, на дне, т. Ьес &а,д оос Ьет бадви дан, Ьег Ѳфіафііоё/ біез тасіаііопіз, сГ. бабине руби. еГ. печеннца. тучити се, чйм се, у. г. рГ. <пф еіпопЬег (зеп (ВОП 2ІШ1ЄЄП), СОПСИГГО. тучница, Г. као скитница (ко се туче или потуца по свиіету), Ьег -фешшіфівеірег, егго. сГ. протуха. тучвак, т. Ьес Лги4ђйђпес(!аЦ, яіаЬиІпт §-а1Ііпагит іпбісагит. тушац, шца, т. (у Боцн) некаква салата, ко]а ]'е сама од себе мало кисела, 2ІСі ѲаіоЙ'гані, Іасіисае ^епиз, сГ. тушт.