Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

У РЕ С 787 усёкаше Ма^ка свога сина с]'етовала Да се чува и да се учува Од у|амка и од урезника урёс, т. (у Дубр.) Ьег ©фтисЕ, огпаіиз. урёсити, урёсйм, у. рЕ. (фтйсЕеп, ехогпо: Лнваде су урешене Б]елнм цв)'етом н црвеннм Урёби, урёчём, у. рЕ. 6е[фгеіеп, Еазсіпо. Уривак, урйвка, т. (у Ц. г.) уже што жене ыосе бреме, еіп ©ігісЕ Ьег са|їіга,дегіппеп. УРйзан, зна, зно, (зап.) тіёе ури]езан. Урилезан, зно, зно, Оуж.) н. п. нож, Сфаф асиіиз. уринути, нём, у. рЕ. (у Ц. г.) ііт^гп, іггио: урину о у бо)'; урину о снн]'ег. УРИЦА, Е. О §гаиелпате, потеп Еетіпае. 2) (у Дубр.) Ьіе 1%, ћогоіо§'іит, еЕ. сахат, Урйш, т. (у Ц. г.) уісіе )урнш. УРЙшаіье, п. уібе іуришаье. УРЙшати, шам, у. ітрЕ. (у Ц. г.) уіёе ]}ришати. урлакаіье, п. тісіе урликаае. УРЛАКАТИ, урлачём, (у Грбжу)уісІе урлнкатн. урлаіьв, п. ЬаЗ йЗеиЕеп, ніиіаіиз. урлати, лам, у. ітрЕ. феиіеп, иіиіо. урлйкаїье, п. Ьа$ Лрепіеп, иіиіаіиз (о|їегг- ЬаЗ ЗоЬеІп). урлйкати, урлнчём, у. ІтрЕ. (еиіеп (Б(їегг. ІоЬеГп), иіиіо, сЕ. (г. ћигіег цпЬ ІІ. игіаге. урла, Е. Ьіе раітиіа. Урмашица, Е. (у Боснн и Херц. по варошима) пнта ко)а се у Лозннци од при]е звала пита на брду, сЕ. пита. Урметйн, урметнна, т. (по їугоз, кр.) уісіе кукуруз: Доста вина, доста урмешина, Доста има би^еле вшенице урнебёс, т. Ьа$ ©еі'6\е, зігерііиз. урнек*, т. Ьа$ ЯЛиЦех, ехетріаг, сЕ. почетак. Уроваіь, т. (у Ц. г.) подупораиь уровльен у землу, ^фсфі, раіиз. Уровити, уровни, у. рЕ. т. прошће, дМап= Ееп, фрШе гіпдхаЬеп, іпЕоёіо зереш ріапсагит. сЕ. проштац. УРОДИТИ, уродйм, V. рЕ. 1) еіпЕгеІреп, ІП @Г(йи Іипд деђеп, ехііит ћаЬео: уродила мо]а ри)еч. 2) уіёе роднтн: Ни)'е л’ ма;ка уродила сина Црна гора листои уродила Уродиле боровнице уродица, Е. Ьег &иђтцеп, шеіашругиш агуепзе Ілпп. урокл>ив, а, о, н. п. ди)ете, Іеіфі ди 6е(фгеіеп, іпсапІаЫІіз, ЕазсіпаЬіІіз (Ь. і. [фоп ипЬ дагі): Ни]е урокаьив (ко]и не бмра много). уронити, уронни, у. рЕ. (іф іпз ШЗйЯГес іаш ф(П, зиЬіге а^иап1 ; Па у снн,е море уронио уросити, уросйм, у. рЕ. н. п. кошульу, скуте, бефаиеп, іггого. уроди, урока, т. рі. Ьіе Й3е[фгеіцпй, Еазсіиаііо: Не буди урока \ (кад се што похвали). урочити, урочйм, у. рЕ. (еІїСе§еп, зїаіио : Наш састанак ког смо уронили урочнйк, т. Ьег 'ДЗеСфгеіег, диі Еазсіпаі:. сЕ, варнца. урочница, Е. Ьіе ЙЗеСфгеіесіп, Еазсіпаиз тиІіег, сЕ. варнца. урош, т. Шїапп^пате, потеп уігі,сЕ. Йурош. урсна нёдле.ьа, Е. (у Боци) уійє урша. Уртила*, Е. уійе кров (у Срніему се говори само за кров на лађи). УРУАШЛИЛА, } с _ - >і. Уіае Румелиіа: УРУМЕНЛИЛА, \ ■’ ’ Скендери)у и Уруліелиіу Све спаи]е од Уруменлиу е урша нёдле.ьа, Е. (у Боци) т. ). себична. урши бурши, (у Котору) Уршн оургии ка’ н Турци. ус, іп Ьег Зи|аттел(е!ипз, хісіе уз, н. п. ако усиишем. усаветовати се, (ист.)^ту]ём се, V. г. рЕ. усавитовати се, (зап.)>іп |'іф зе^еп, Бе)Тег УСавлетовати се, (]‘уж.)) шєгЬєп , ай Его^ет гейіге: вал>а да се )е од толикога страдааа усив]етовао. сЕ. усв]’етовати се. УСадити, усадйм, V. рЕ. і) (ІіеЕеп, тапиЬгіо іпзего. 2) н. п. воћку, лозу, [еђгп, ррап^гп, зего. УСанути, усанём, тійеусахнути. усар, усара, т. уі(Іе гусар : У а о; има до дван’ест усара УСАрин, ш. уійє усар : У гори ]е усарин Милета усарит, а, о, 4ДЗапЬйеп-7 иЬі Іаігопез уегзапіиг: Пред анма ]в гора усариша Усахнути, усахнём, (усахнула и усахла, усахнуло и усахло) V. рЕ і) аибігосЕпеп, оег<= Ьоггеп, ехагезсо. 2) (у Боци) хійе увенути. усАчмити се, усачмй се, V. г. рЕ. н. п. грожђ е, т. ). отриіебило се од цвн)ета и нарасло колико сачма, Еогпеп, (е(їе ^огпег (ЙЗеегеп) ЬеЕоттеп, Ьассаз ешіИо, сЕ. угрешити. Усветовати се, ту]ём се, (ист.) уійе уев)етовати се. УСвиста, Е. (у Снизу) као чудо : За усвисту )а остах у ма)ке усвитовати се, ту)ём се, (зап.) уійе усв)етовати се. усвлетовати се, ту]ём се, V. г. рЕ. О’уж.) VIйе усав]’етовати се : Да се други млађи усв]ету]'е усебичити, чйм, V. рЕ. ^ит (адїіфеп ©ебгаиф Ье(Нттеп, іпсіріо иіі чиоіійіе. усев, т. (ист.) уісіє ус)ев. УСЕДАІѢЕ, П. (ист.) УІ(ІЄ уС)ЄДйН>Є. УСедати, дам, (ист.) уійе ус)едати. Усёинбеговача, Е. (у .Тадру) 2ІгЕ Йігпеп, рігі §’епиз. уселати, ]ём, (ист.) уійе усиіати. усеканье, п. Ьйё Яи&Іфпаиіеп, етипсііо. 50 *