Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ШЕРЕМЕТ 837 ШЕТНИЦА шерёмет, т. у ово] загонецн: Шеремета мет, кралев зет, За вратнма сто]н, ђево|ке проси. шерёметовиж, ш. (ст.) <) п;ева се како ]е Московска царица, госпа Зелисавка, писала каигу: Петру Зету ІЛереметовиЯу 2) у женидбн Максима Црно]евића: А четврту у Дрекаловиће На Милића Шер еметовиЯа іцёрит*, т. Ьіе 85оїіє, Іітѣив. шерпа, ё. ћур. о. шерпшьа. шёрпаше, п. Ьаб Сапесп, ђеттдеђт ит еі* таб, атЬШо геі. шёрпати, пам, V. ітрГ. око шта, аи^ еігоаб Іаиегп, шп еігоаб фегтадеђеп, ашЬіо гет. ШЕРПЕ&А, {. уМе шерпнна. шёрпипа, ё. еіп ігЬепег 2)т[и|з, ігірив йсШія. шёрпишица, ё. йіт. », шерпньа. шёсёт, уісіє шездесет. шесётеро, уісіє піесеторо. шёсётй, та, то, уісіє шездееети. шесёторо, уійє шездесеторо. шёснаест, [ефдеЦп, весіесіт. шёснаестеро, уісіє шеснаесторо. шёснаестй, та, то, Ьег [еф^еђпіі, йесітиз 8ЄХІІІ8. шёснаесторо, Тіпђађі ооп (еф^п ([г. ипе веігаіпе), вейесіт. шёст, [ефб, 8ЄХ. шеста, т. ко]н нма шест прста, Ьег ©ефбг (іпдегіде, веіі§ііиа: Да видимо Шесту од Задваріа шёстак, шестака, ш. 1) Ьес ©еф[ег, вепагіиз ($. 55. [Р(егЬ, Йїїигце). а) (у Биограду) 2ГгЬ &ерріф, віга§-иіі §еішв. шестакиіьа, Г. ф н. п. кобила, (@іціе) ооп (ефб Зсфгеп, (едиа) вех аппогит. 2) уісіе шесторка. шёстани, ш. рі. плеые у нахи)'и Барско] (к Црноі гори и блату), у ко)ему братство Вучедабићи, Арбанаси Турскога закона, славе Аранђелов дай, и Хришћани им уставу и напи)а)у у славу са воштани]ем сви]ећама. шёстар, т. <) Ьег ЗіїШ, сігсіпив. Йа самову рн]еч на]'приіе чуо у Тршвћу од луди ко]"и граде каце и осталу бурад. ІЬихов ]е шестар (онда био) од рачвасте гране, па ако )е широк они га каком свезом поузе, ако ли )е узак они га каки]ем дрветом рашире; па кад ]'едно буре задне, они шестар она) баце па за друго праве други, сё. шестило, шестати. 2) (у ФруШКО] гори) оно шуме (шездееети Дй]ел) што ]е одређено за ]‘едну годину да се СИ]ЄЧЄ. шестарёНзЕ, и. Ьаб ЗйМп, сігсшаііо. шестарити, шёстарйм, V. ітрГ. ^ігРеГп, сігсіпо. шёстати, шёстам, у, ітрй ириповіц'еда се да су луди, кад су прво буре граднли па ни)есу знали како ће га задннти, дошли к премудроме Соломуну те га питали шта ће чннити, а он раскречивши кажнпут и средіьи прст начини од аих као шестар, па наслонивши кажнпут на нешто окрене жима као шестаром говорећн: „Доста ]е гиестао док ]'е ошестао.” По томе се луди дофете те начине шестар па вьиме према величвнн бурета нзм]ере дно и задне буре. сё. шестар. шестёрица, Г. уісіє шесторица. шестеро, уісіє шесторо. шёстй, та, то, Ьег (еф|їе, вехіиз. шёстило, и. (у Мославини) уісіє шестар I. піёстина, ё. ф Ьаб ©ефбіеі, вехіапз, рагз вехіа. 2) 2Іп^сфГ ооп (ефб, 8ЄХ. шёстиеьа, Г. (у Сриіему) и. п. ова] во вози на шестиаи, т, ). напри]'ед кад ]‘е шест упрегиуто (прва се два зову иодкогъаци, друга два иогонаиіи и иогалаши). шёстица, Г. Ьіе ©ефб (іт •^агіеп(ріеї), вепагіиз. шестокридй, ла, ло, [ефбдефйдеіі, вех аііз іпвігисіиз: свети шестокрили Аранђеле! закрилн ме крилом тво]им. ШЕСтокрйлкА, і*. Ьіе ©ефвдеридеГЬе, вех аіаз ЬаЬепв: На катарци зми]а гиеешокрилка шестопер, а, о, (ст,) ооп (ефб пера, ср у.: Ти си посе)'ала, Шестопер калопер шестопер, т. уісіе шестоперац : йер вндиш ла шестопер позлаћен шестоперац, перца, т. буздован од шест пера : Ал’ он скида златна гиестоиерг^а шестопёрнй, на, но, (ст.) ооп [ефб пера: Буздоване шестопернй шесторедица, Г.: То зачула шеннчица шесторедица ШЕСТОРИЦА, 2Гп^сф[ ООП [ефб/ 8ЄХ. шёсторка, Г. буре од шест акова, еіп [ефб= еішепфеб йоіішп вех ашрћогав саріепв, сГ. шестакиіьа. шёсторо, Тіп^аЏ ооп [ефб, вех. шесторонаест, (у Ц. г.) уібе шеснаест. шёта, Г. (ст.) уібе шетаа: Шету шета аго Мема шёталица, Г. Ьег фепЬеГ, регрепбіеиіию. шёталйште, и. уісіє шетница. шёталка, Г. уісіе шеталица. шётаіье, и. Ьаб ©ра^іі'еп, ЯЗапЬеГп, атѣиіаііо. шётати, шётам (шёћём), у. ітрГ. шапЬеІп, атѣиіо. шётати се, шётам (шёћём) се, V. г. ішрГ. [ра^ігеп, шапЬеГп, оЬатЬиІо. шётла пётла, й сё. цицибан (само у оно] загонеци). шетница, ё. (у Дубр.) м]есто гд]'е се шета, Ьер ©рй^ірріа§, атЬиІасгиш, сё. шеталйште.