Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ШЕМАН 836 шёрежанин шёман, мна, мно, уібе весео : Свй сватова шелти и весела шемшшьика, Г. (у Ц. г.) некаква трава, еіпе 21їі ф^ап^е, ћегЬае §епиз. шемйшлЬИКов, а, о, ооп шемаш.ьнка: Па ћу ватат’ листак шемишликов, По ласту ћу пасата )азв)у шёмлук, т. уібе шеалук. шёмов, сГ. реиов. шёаішета*, шёмшёта, п. рі. еіпе 2ігІ ©фппге »ош ат ^(еіЬе (тіе ьіе ^5геіЕопр>9 ђаііеп), Гипісиіі абзиіі (ргаеіехіі) уєзіі. шён*, а, о, уібе весео, сГ. шемав: Иде Туре гиено и весело піёна, Г. ћур. о. шеница. шёнат, шената, т. (у Ц. г.) <) ©епаб 8епаІиз. 2) ©епаіог, зепаіог: Ту скопило дванаес гиенаша Док аегову кућу обраннше шёнделе бёнделе, каже се кад ко што полако ради. шёница, Г. Ьее ЙВецеп, Ігііісит, с Г. пшеница, вшеница. шёничан, чна, чно, н. и. хльеб, 5Шеі^еп=, ІгіІісеиз. шеничйца, Г. 2Ігі $гаиІ, ћегЬае $епиз. шёничйште, п. 2Гс?ег изо еіптаі ЗВеі^еп деДап= Ьегі/ а§'ег оііт Ігііісо сопзііиз. шёнковати, ку)ём, V. ітрГ. ипЬ рГ. (у Барааа) уібе даровати, поклонити: Ко гиенкууе, та) се не светкуіе. шёнлук*, т. уісіе веселье (: Тзе іе шенлук, нек а ала гори. шёнути, шёнём, V. рГ. 1) н. п. с пута, сврнути, аЫеп!еп, беуегіо. 2) маћн, гіфгел, шоуєо: Ни петом не гаену. з) (іто іугоз. кр.) полуд)ети (вала да се масла: разулюлі), пегшсЕі шегЬеп, тепіе сарі. шёнутн се, шёнём се, V. г. рГ. |1ф їйђїіП, тоуегі, сГ. маћи се: ^ се ]'адан ни шенут’ не могу шёпав, а, о, Ьее Ьеп§ир [фІеррІфіпГепЬ/СІаибиз. шепёл>ён>е, п. пегбаі. о. шепельнти. шепёльнти, л>йм, V. ітрГ. ића нагнаућисеза сваки)ем кораком и на десно и на лн)ево (као н. п. што чине они у кофіех су ноге криве), шаіСфеІп, уасіііо. шенё.-ьица, Г. кокош кратки]ех ногу, еіпе ^й(зіде іреппе, ^аіііпа Ьгєуіішз ребіЬив. шёпёр, шёпера, т. дебела кра) од прута, што остане кад се суче гужва (а тако н од обруча кра] преко онога гд)Є )Є обруч саставльен). шепнрёже, п. Ьа$ ©ісфігеп шіе еіп ^(аи, зирегћіііо иі рауопіз, ехріісаііо уезііит. шепйрити се, шёпйрйм се, у. г. ітрГ. |іф6гц(Іеп ппе еіп ф(сш, зирегЬіо иі рауо. шёница, Г. уібе ћепица. шёпртл.а, Г. і) ЬаЗ ^-’аіїіігеп/ гетебіит асі Іетриз: то )е гиеиртл>а; ударно у гиеиртЛ>у. 2) она] ко]"и шепртлш. інёпртльёіье, п. Ьа$ ^аИіігеп, гетебіа Іетрогагіа. шёпртл>ити, льни, у. ітрГ. раЦіігеп, таііз аб Іетриз тебегі. іііептёліыа, Г. (у Славонн]'а) уібе шевтелн]а 2. шепурика, Г. (око Снаа а Имоск.) бокор од давлье руже, Ьіе ^радепоі'е, Ггиіех гозае савіпае. шепурина, Г. і) (у Бан.) уібе шяпурина, 2) (у Бачко]) уібе окомак. шепурёіье, п. уібе шепнреае. шепурити се, шёпурнм се, (у Срв]ему) уібе шепирнта се. шёпут, т. Ьіе ©фііп^е, Іадиепз: свежн на гиеиут. сГ. замка. шепутић, т. біт. о. шепут. нхёпутка, Г. оно сави]ено дрво на лн]евча око осоване. шёр*, т. уібе шехер. шёрбе*, бета, п. уібе медовина. шёрбеташче, чета, п. еіп @е[феп! сш( шербе. Срете некакав би]ееан Турчин калуђера на путу, па призера к аему коаа, н повиче : „шербеташче, попе, закон та!” Калуђер, као заплаіпен, одговорн: „хоѣу господару, хоћу.” Па завуче руку за собом у бисаге као да нзвадн нешто да му да; алн м]'есто чарапа ала чега другога нзвадн аз бисага буздован на синџиру, па ояако нзненада потегне Турпана Н)НМ у главу, те га онесви]'ести а обора с кожа, па брже боле скоча н он на земл>у, и стане га газнти н бита буздованом по леђима, онда Турчнн повиче : „медет,” а калуђер: „безаконнчё ]едан! ко ће тн угоднтн ? Сад нштеш шербета, сад меда.” шербётлила, Г. (у Ц. г.)?ігі 2Ір(еІ, шаіі^епиз. шервашёше, п. гегЬаІ. о. шерважитн. шервашити, шёрваайм, у. ІтрГ. клонати се чега, окли]еватн,^ацЬегп, ієг^іуєгзог. шёрег, ш. ^ртрайпіе, Іигта, сГ. чета: Не браннм та, море, на сав шерег шёрежанин, т. (рі. Шережанн) ©еге^апег, тіііііз §'епиз. Шережанн су као пандурн у Хрватско]' на сухо) међн, коін чува]'у да нз Турске не бн амо прелазнлн и зло чинила хаідуци и други рђавн луди. Онн се оди)ева)у у народне халине како ко)н хоће а може, н. п. гд)ЄКО)а носе ђечерме с ВЄЛНКН]ЄМ сребрни)ем пуцнма нли и с токама ; на глава свн носе велике капе од црвене чохе ко)е на )‘едну страну внсе к рамен)’, а долье поврхсвега одиіела широке кабанаце од црвене абе;оруж]'е (дуге пушке, пнштолїЄ и велнке ножеве) носе такођер како )е коме вола. ІБнхове старіешнне зову се оберба* ше. Шережанн се кашто воде н на во]ску пона)више дике рада.