Srpski sion

Б р. 3.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 43.

Прошлих Ферија говорио сам о Никаноровим бесједама, са једним срнским архијерејем. „Читам сад Никанорове бесједе. Мислио сам да ћу се њима моћи на брзо користити, али њих треба студирати. Опширан је, дубок је," — тако је говорио српски епископ. И право је рекао. Никанор је необичан говорник. Пребогат мислима, бујан у осјећајима. Он се занесе ватром убЈеђења, љубављу спрам дјела свога, па говори, говори толико, да би чисто помислити могао, е је и заборавио да говори. Ово, а уз ово још и његово преобилно знање, створи готово од сваке његове бесједе опширну расправу о дотичном предмету, расправу, коју збиља треба студирати. Па за то, полазећи на читање његових бесједа, не смијеш ни помишљати на омилитичка правила, нити можеш његове бесједе о та пра вила мјерити. Никанор се не да спутати у окове омилитичккх закона, он се не да стјерати у границе, које су проповједнику прописане, он је слободан у комнозицији, слободан у изразу. Да, другоме би се то морало уписати у погрјешку, — код њега је то врлина. Али тај други не би бно Никанор. Никанор је своје врсте Златоусти. Један Рус, рецензенат Никанорових бесједа, с нравом вели, да је Никанор сијач . Покољења ће имати посла док се бесједе његове изуче, корнсно употријебе и плод свој донесу. Велик богослов, велик философ , велик говорник, прави научењак, али и реван енископ био је Никанор. Имао сам нрилике видити у одеском епархијалном гласнику шан за његово путовање по енархији. Путује, служи, учи, исправља, утврђује. Њеи <>ве резолуције на предлоге одеске консисторије, које сам у исгом листу читао, са коликом ли су збиљом и промишљености саставл>ене! Он је водио свештенство у борби са штундизмом. У свему му је давао примјер. Парохијалне школе у њему су имале јаког помоћника, женске школе моћног заговорника. „Мати, ако је добро хришћански васпитана, најбоље ће утврдити у нашим породицама дух светога православља," — говораше Никанор. ТТа ако се ни од куд не може да намакне средстава за издржавање школе, нек их црква даде, заиовједао је епископ Никанор. Сврх свега што га је красило, стајала је његова нелицемјерна побожност и бесприкорни његов живот. Потреба душе његсве била је, да У Задру 11. јануара 1891.

се Богу моли и славу му поје. На његовој молитви и пјесми загријавала су се срцЛ маогиХ. Тај велеум долазио је на састанке кора својих појача_, па их је и учио како ће појати. А тек његов морални живот! Као што се лако може мислити, тај искрени и беобзирни гово) ник стекао је много иепријатеља Ал' нема никог да му пребаци и најмању нјегу на животу његовом. Живи темпераменат, лијеп, млад, даровит, био .је Александар БровковиК, кадје 1850. год. стунио у калуђерство. Пријатељи су се бојали за њега, савјетовали му да не нагли. А Александар им је одвратио: „Не бојте се, цијелог себе Богу ћу посветити." Што је Александар обећао, Никанор је дословно извршио. И могао је без зазора заповиједати : слушајте ме, угледајте се на ме! Као што је истинито хришћански живио, тлко је исто дивно хришћански и скончао. Спремајући се за вјечни покој, Никанор је дао стаду своме живи пример, како треба хришћански и умријети. Октобра 25. обављена му је по жељи његовој, тајна св. јелеосвећења. Пуна три сахата издржао је бодри владика, док је св. тајна свршена. А по свршетку, метнувпш митру на главу, онако болан приступио је к нрисутнима, опростио се с њима и благословио их, изрекавши им при том неколико ријечи искрених и лијепих, да су сви занлакали. Новембра 23. бони владика причестио се. А сваки дан су држана молебствија у његовој соби. Са тужним и спокојним божитњим поздравом, који су на Божић донијели све одеске новине, опростио се Никанор са својнм стадом и суграђанима својим. Други дан Божића завапио је: „Ах, Боже мои, скорМ, скорЂи!", и онда оиет: „Ничтоже земное вђ себћ да помншлнетг." А свето стеванско јутро затекло је одеско свештенство у владичанском двору, гдје уз нјесму „Д4ва днесн," јецајући, облачи у архијерејско одијело мртво тијело једнога између највећих архипастира православне цркве, Никанора, архијенископа херсонског и одеског. Никанор је умрво. Толстовиггина и друге невоље живе и шире се. Боже, подигни цркви својој новог Никанора! „Српски Сион" нек буде сретан, да у нанредак говори о живим Никанорима! Прота Јован ВучковиЈ.