Srpski sion

„СРПСКИ СИОН." Стр. 57.

Б р . 4.

заклада за војничке стипендпје данас се већ готово удесетостручила! Зар није и Текелија баш као и св. Сава српско име пменом својпм прославио, кад данашњим даном чак и мађарски град Дебрецин и у њему реФорматска колегија слави и имеиу његову одаје пошту благодарности, зарад оиих 1000 Фор.,којеје велики патриота тамошњем колегијуму завегптао ! А шта да речемо о оиим великнм доброчинствима, ко.ја је славни Текелија „Матици Српској" учинио! Име Саве Текелије са златним словима је забележепо у исторпјн првог просветног завода српског „Матпце Сриске", којој је Текелија много година председник био, највећи њезин меценат, пријатељ, помагач у делу јој племенитом. Заводу своме пптомачком оставио је Текелија своју богату библиотеку од преко 5000 прнмерака књига; а „Матица Српска" примила је од дареж љивога Саве Текелије у свакој прилици велике моралне и материјалне помоћи, бо гате дарове и знатне поклоне. У кратко: Текелија је био прави родољуб у пајплеменитијем смислу те речи, био је родољуб и великан, каквим се и други већи народи ретко могу подичити. „Дуг век, којим га Творац одарио, бистар ум, којим се свагда одликовао, ве лпка знања, која је себи трудом стекао, најиосле и сваколика знаменита имаовина његова, коју је мудрошћу сачувао, а ште дњом и умереношћу увећао — све то скупа служило је само тој једној мисли, томе једном задатку: да род свој полигне и усрећи." Да род свој подигие и усрећи, Текелија је изабрао нут просвете. Све мону менталне закладе своје — као што сам велп у тестаменту своме — оснивао је „из једне једине љубави према милом роду своме, који му је вазда на срцу лежао", оснивао их је зарад шиоења благословене цросвете у народу ернском, оснивао их — јер је — као што сам исповеда био тога уверења, да само изображењем може наш народ до славе и среће доћи. Да се рашири просвета у српском народу, те да се иросветом доведе народ до

веће славе и среће — то је била она велика, она узвишена цел, коју је Текелпја свагда имао пред очима и којо.ј је он не уморно тежио целога века свога! Та узвишена и величанствена цел, ко.ја је била неумрлом Савп Текелији звезда преходница у животу — та иста цел треба и нас, љубазни хришћани, и данас и свагда да одушеви и нотстакне, да се свим жаром српске нам душе за народпу про свету заузмемо, да топлом љубављу и срдачном бригом лебдимо над српском нам школом народном, коју нам је св. Сава у амаает оставио, а Текелија Сава помагао, развијао и свом душом својом над њом лебдио. Вп сте синови дичних отаца, ви сте потомци славних предака, ви не можете, ви не смете — пошто вам је име српско мило и драго — заборавити на опу школу, на коју су очевч и дедови ваши као зеницу ока пазили. Ви имате дивних примера : како треба школу и просвету српску љубити, на не дајте се, да вас у љубави и ревновању за школу и просвету пре-. текну онп, којима не светле тако светли и красни примери иред очима Видите, данас је св. Сава. на смо и ми одржали ево скромну светосавску свечаност, али ја вам са жалошћу ево морам исповедити. да је — по моме уверењу ова свечаност и сувише скромна и не одговара славн негдашњих славниА арадских Срба. По моме мишљењу овако сувише скромним свечапостпма не одужујемо се, као што бн требало, светлом имену Теке лије Саве и именима драгпх ваших отаца и дедова, који су у буђењу срнске свести и у љубави према школи и нросвеги народној — днчни угледи и смели иионири били! Ено вам Босне и Херцеговине, где је Србин још пре 10 година стењао под ропскнм игом, а данас се тамо у свакој већој онштпни, у свакој сриској школи прославља св. Сава, говорпма и декламацнјама. песмама и беседама — при којима и Сричнћи и Срби и учитељи и ученицп и родитељи и деца — показују, да чувају аманет да разуму мисао св. Саве и да љубе школу и нросвету народну. Ја не мислим, да су говори и песме,