Srpski sion

Стр. 66.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 5.

Неелужбени део.

СВЕШТЕНИК КДО ЧШР НАРОДНОГ ЗДРЛВЉА.')

|авно је н дивно речено, и већ није ништа ново кад се каже, да је :>дравље највеће благо на свету, јер без њега нема среће ни радости, уживања ни весеља. Па како је свештеник поаван, да се брине о сваком добру народа свога, новерене пастве му, п како нема добра без лепога здравља, то је и једна од најлепших и најважнијих дужности свештеника, да се стара и о томе, да му је стадо крепко и здраво, јер је и душа само у здравом телу здрава — тепз запа т согроге запо. Истина у првом реду су лекари но звани, да воде бригу о томе, да у општини, у којој делају, владају што боље здравствене прилике, те ди, и не чекајући да се појаве опаке болести, својим саветима и поуком учине, да се старешине ошптинске и газде кућевие заузму за све оно, што је нужно да се уради у корист новољнога здравља општег и појединнх људи. Но колико има мањих општина наших, у којпма нема лекара, или колпко има општина, у којима нема лекара Србнна, којем би на срцу лежало благо народа нашег, те који би готов био све силе своје употребити у корист наших оппгиша и наших сународника. Али свештеника има у сваком месту, на мал-не и у најмањем сеоцету. < јн треба да је народу у свачему и отац и мајка, саветник и анђео хранитељ Па тако и у болести н у изненадним опасностима по здравље и живот, треба

свештеник да прискочи у помоћ, саветом и делом, разлогом и ноуком. А да би свештеиик бпо способан да такве савете даје и да буде невољноме у помоћи, пужпо је, да се он и у овој струцп учи и сирема С тога би нужно било, да се у богословији нашој нредаје хигијена и дијете шика, и то да ту пауку предаје стручњак, лекар. Предмет би тај могао бити приватан, па ма му се недељно и само један час посветно. За 20 — 30 часова преко године, па кроз чегири године богословије, могао би се сваки богослов лепо упутити у ономе, што бн му као лајнку довољно било, да може много учинити у корист својих нарохијана. За то време могао би лекар поучити богослове о томе која је храна најбоља и најздравија, кад је ваздух шкодљив. шта може покварити иијаћу воду, како нам ваља тело чисшо држати, колико нам ваља радиши, а колико се одмарати и сиавати, како нам се ваља чувати од ирилепчивих и заразних болести; шта да радимо кад се ко случајно отрује, или га извуку обесвешћеног из воде, пли га муња погоди, или се угуши у нездравом плину каквом, или иремрзне или се оиече , или се нађе обешен, или надне просто у песвест, или му крв лоии из уста илн нз какве ране, или иребнје кост , или га снађе аадави/ца или га удари каиља, или га уједе бесио исето или змуја, или се јако опио п т. д. То су све случајеви, који се и у најмањем сеоцету сваки час збивају, те многи

*) Врло смо захвални велештованом г. иисцу на овом чланку, на који обраћано пажњу наших меродавних Фактора. Заиста је веома уместан и од нреке иотребе предлог г. иисца, да се у нашем Оог словеком згводу уведе предавање хигијене и дцјететике. Урсдништво.