Srpski sion

Б р . 7.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 109.

Да се подмири сума од 28.500 ®ор. којаје нужна на издржавање парохија, на сваку би кућу дошло 7 Фор. 42 3 Д н. — „То је много," признаје и сам писац, али се срећом сетио, да на тако мало душа не треба ни толико парохија; та ено у Кикинди има 14—15000 православних душа, па нема више него 5 — 6 свештеника, па што неби то могло бити и у будимској дијецези?! „Та не унапређује православље многобројно свештенство!" Кад може у Срему, Бачкој и Банату бати вите парохија заједно, може и у будимској епархији ! Јест, тако би то било, кад би будимска епархија била као Кикинда -- кућа до куће или кад би бар била као Срем, Банат, Бачка, где је живаљ срискијачи и обилатији, али шта ћеш тужан. кад су ти у будимској епархији поједине парохије наше као малене оазе у непрегледној пустињи, Исечеш ли у тој оази дрво, што под својом сенком заклања слабачку травчицу и бистри поточић, да не изгори, да не усахне од ужасне жеге, — оазе је нестало, пустиња је прогутала! Одкако је „Рескрипт" редуцирао неке наше парохије, тих је опћина са свим нестало. Ено Ивања, Вилања Рац-Козара и т. д. Но као да је штовани писац и сам осећао, да се редукцијом не може много помоћи, па је нашао и други екснедијенс, да се тог клетог рачуна опрости, па је као од беде метнуо у примедбу: „ Тамо иосшоје многи срондови." Истина да има и не :их Фондова у горњем, будимском протопресвитерату, али у мухачком

има само једна једина опћина свог Фонда, из кога пароха илаћа, а то је опћина Шиккушка, а све остале парохије одржавају се са грбаче сиромашних парохијана, а колико их има, где ни потпуне сесије па још ни стана нема ! ? Али да: „ко је њима крив, што се нису постарале за парохијску сесију и иарохијски дом?!" Ни за горњокарловачку дијецезу не нала зим да је рачун добар, јер према основи да парохија не може имати више од 2000 или мање од 1000 душа, не могу оправдати, да тамо буде 137 парохија на 253 хиљ. (а данас већ и 300 хиљ.) душа, као год иу архидијецези на 137,181 душу. Према томе отпао би и онај сувишак, којим 5и се бајаги могао терати лукеус, па држати 170 пароха више но што би требало. Но о горњокарловачкој епархији, нека говоре они, који је боље познају, но што је познајемо ми, али што се тиче еиархије будимске, то смело тврдим: да је поред свију Фондова, који тамо тобоже постоје, „народ — заиста оптерећен тако, да му се јастуци испод главе морају продавати" ! Где је народ тако раштркан као у будимској еиархији, ту редукције не може, не сме бити, ако смо ради да и тих 19 хиљада суноврат у пропаст не отерамо. Где опћине стоје не испод 1000, него испод 5—600 душа, ту не помаже ни разрезивање на брачне парове, ни на душе, ни на имање, то је све једно, јер је мало и брачних парова и душа, а имања ио најмање! Оволико имадох за сада примети ги на споменути чланак. Ст. М.

а||» "

ЛИСТЛИ-

џ

,~и

Б Е Л 2 Ш К 2. (Ив горњо-карловвчкв епархије.) Јављају нам из Плашкога, седишта горњо-карловачке епархије ово: „Овде се образовао одбор између свештеника ради оснивања „ друшшва за иотиомагање удовица и сирочади свешшеничке у горњокарловачкој дијецези ." Тај је одбор на састанку свом у Плашком 24. јануара о. г. саставио Ђ Правила, и која су ових дана поднесена високој кр. хрв. слав. далм. земаљској влади на потврду. Председник је том одбору за састављање „правила" високопречасни г. протосинђел и патри-

јаршијски мандатар Плашон Телечки, перовођа Никола ЕосановиЛ, прота плашчапски, а чланови: прота и проФесор Никола ЖивковиД, свештеник и проФесоЈ) Манојло ГрбиИ из Г. Карловца, јеромонах и консисторијски бележник Урош ПејиЛ и Сава КосановиЛ, капелан из Плашкога. — Ако Бог да, те нам се ова „правила" на скоро потврде, онда ће се заказати скунштина свештеничка овог пролећа и позваће се свештенсгво на уписивање у друштво, — и тада ћемо нешто мирниЈе душе моћи чекати, да се оживотвори онај давно очекивани „општи јерархијски фонд