Srpski sion

Б р . 9.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 143.

ги бракоразводни предмети, а међу овима донесене су две пресуде, којнма се развргава брак између два пара парничарских супруга. II. Други дан т. ј. 19. Фебруара одржана је седница епарх. адмипистрашивног одбора, под председништвом подпредседника адм. одбора, Дра Бранка СшевановиЛа, у којој седници је дошло под расправу 65 предмета административне природе, од којих су важнији ови: 1. Прочитана је наредба високосл. Саборског Одбора у погледу прикупљања саборских трошкова и верозаконског приноса. — 2. Усљед паредбе Саборског Одбора позвано је свештенство у енархији, да поднесе тачан опис нарохија ради установљења кључа, по коме би се по будућој уредби парохијал имао плаћати. — 3. Одобрени су на ратиФикацију поднесени угогори цркв. општине вел. бечкеречке, које је склопила, издајући под кирију станове у нрквено-оиштинским кућама, — 4. Одбијен је, као задоцњен, призив старе управе цркв. општине арадскЈ — проткв решења административног одбора, којим је иста ошптинска управа од да ље дужности разрешена, — а постављени управни одбор допуњен је са 3 нова члана. — 5 Због крајњег нереда и неправнлног руковања са црквеним имањем — распуштена је досадг шња управа црквене општине у Т. Кањижи -- и иснослан је протоиресвитер Вел. Кикиндски, да у друштву са срп. крстурским парохом Светозарем Дражићем постави иривр. управни одбор, који ће учинити припреме за избор нове управе. — 6. Против унраве прквене општине у Ђали наређено је, да се истрага доиуни и иецрне, — а против цркв. општинске управе у Варјашу наређена је истрага. — 7. Молбенице сиромашних нрквених општина ради државне припомоћи епроведене су с препоруком вис. кр. уг. министарству. — 8. Наређена је ревизија многих црквених и црквено-општинских рачуна. — 9. Одобрен је предрачун вел. кикиндске, Фабрпке и куманске цркв. онштине. — 10. Одобрени су рачуни ђалинске, мокринске, мађ чанадске и вел бечкеречке цркв. оппггине. о. ш. н. бедежник. („Српски учитељски конвикт" у Новош Саду ) Изшпао је штамнан Исказ о стању благајне „сриског учишељског конвгшшг" у Н. Саду од остварења истог т. ј. од 24. јула 1889. па до краја декембра 1890. По том исказу уписало се за ненуну једну и по годину дана : 74 редовна

и 24 иомажућа члана. Примање је износило : 1., од уписнипе 73 ф .; 2., од редовне чланарине 344 ф . 13 н.; 3., од чланарине потпомажућих чланпва 710 Фор. ; 4., од добровољних нрилога 2451 Фор. 53 н.; — свега 3578 Фор. 66 н. Из давања је било 132 ф 26 н. Кад се одузме издавање од примања, остаје за 1. јануар 1891. готовина у износу 3446 ф . 40 н. — Приметити нам је, да овај фонд нису својски пригрлили баш они, ради којих је и установљен, а то су — наши народни учитељи. Одзив од њихове стране доста је слаб, дочим су ошптине, друштва и поједини родољуби лепо нотпомогли ову корисну и племениту установу, а надати се, да ће и народ још и више потпомоћи. Но наши народни учитељи требало би оз%љније и топлије да прихвате ту нову установу, да би могла што боље одговорити своме задатку. Та завод је тај управо и створеа ради учигеља ради васиитања и школовања њихове деце па би ваљало да се они у нрвом реду највише и старају за напредак тога конвикга, који ће само тако моћи ностићи своју цел, ако се што већи капитал прикуии. Желети је дакле, да се наше учитељство јаче и боље заузме за ту корисну ствар.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ. (Молимо поштоване иисце, уредеиштва српских листова и издаваче књига, да нам своја издања на ириказ достављају. Мо лимо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у замену шаљу.) КАРЛОВ4ЧКО ВЛАДИЧАНСТВО. Прилог к историји српске православне пркве. Наиисао Манојло Грбић, катихета и ирофесор сриске учишељске школе у Ка,рл,"вцу. — Прва књига : Како је ово владичансшво иосшало из сраскијех насеобина ; каква му судба бијагие ирије иатријарха ЧарнојевиИа, а каква иослије њега до владике НенадовиИа 1744. — У Карловцу, штампарија Карла ХауптФелда, 1891. — Велика 8-на, стр. XV. 318. — Цијена је овој књизи 1 ф . 50 новч. и може се добити код ииеца у Карловцу. Књига ова има напред врло лепу слику цок. владике Теофана ЖивковиИа у орнату архијерејском са круном на глави и крстом у руци, а њему је писац и приказао своју књигу. Препоручујемо најтопли.је овувелеважну историјску радњу г. Манојла Грбића свакоме Ср5иН У> Ј е Р смо Ј т верени, да ће у њ >ј наћи праве душевне насладе и уживања. Писац је лепим, чистим и правилним језиком, лаким стилом и