Srpski sion

Б р . 14.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 217.

вриједити у седници консисторијалној савјет једног човјека — као што су обично наши сеоски трговци и крчмари — који не зна ни цркве ни закона ни правила њезинијех, нити позна дијецезе нит' општина њезинијех, нити свештенства ни старјешинства, нити личне споеобности ни вриједности, ни приватних и Фамилијарних одношења појединих свештеника; а све би то нужно било знати ономе, који има одлучна гласа н пр. при разређењу сталио ненамјештених свешгеника и у оптпте у свима неприликама, какве се пред Форумом консисторије већинсм расправљају. Може ли се таки неспособни члан основаним разлозима одаиријети каквом неправичном можда науму иредсједника владике, или кога другог искуснијег и вјештијег члана, кад му је предмет расправе или никако, или само иовршно познат? А шта би нас ксштала така еиарх. управа по томе „уређењу" од 1871 , сад ћемо нрорачунати. Плашки је сједиште Епископа дијецезана. Ту се дабогме и сједнице обдржавају. Зрмања је с једне стране најдаља нарохија дијецезе, а Јасеновац с противне стране Та два мјеста подједнако су удаљена од Плашког и то по 17 миља или око 125 километара. И из толике даљине имали би чланови к сједницама у Плашки долазити. У име подвоза таком члану за 125 километара амо, а толико оцет назад, рачунајући као и чиновницима опћинским и државним по 18 новч. километар, изнијело би 45 Фор. Но рецимо да му не дамо миљарине и амо и онамо, као што је имају споменути чиновници, него самоједноставну — половину, — онда би му изнио подвоз 22 Фор. 50 новч. На путу морао би провести два дана до Плашког, један дан у Плашком, а опет два дана из Плашког до куће, те би добио 5 дневница по 3 ®ор. т. ј. 15 ф ., дакле у свему подвоза и дневница 37 ф . 50 н. однио би таки члан консисторијални. Но та је свота рачуната за најудаљеније чланове, дакле преполовићемо је, рецимо на 18 ®ор., и тако добијамо просјечну цијену и најдаљег и најближег члана консисторијалног Свака сједница, као што је речено, и као што „уређење" прописује, мора имати 6 чланова осим Фискала консисторијалног, дакле 7 чланова, којима сваки пут треба платити њихов труд и савјет. Напрво је речено, колико треба

духовних, колико административних, а колико школских сједница нреко године, и то редогнпх, а ванредних, које су такође у уређењу основане, ни рачунати нећемо. Партикуларних еједница од сва три одсијека треба 27, а нленарних 3 сваке године. Партикуларне све ктптале би ио горњем рачуну 3402 Фор а три пленарне 1404 ф ., свега дакле 4806 Фор. А за толику суму интереса рачунајући по 5°/ 0 требао би нам за нашу дијецезу фонд ништа мањи од 96.120 фор. Но то је само за три одсијека енархијске управе; а епарх.скупштина кад би се редовно сваке године обдржавала, као што би желити било, коштала би сваки пут по 2430 Фор., за што би онет требало канитала 48.600 ф. Свега дакле за еиархијске органе ио данашњем Ћ уре;ђењу" требало би нам каиишала 144.720 фор. Одакле би ми то створили ? Па да нијесмо сиротиња, као гато јесмо, би ли било вриједно стварати толики фонд а за оваки ред, — то је питање. кзје на душу стављамо надлежницима, који ће одлучивати имати о томе, хоће ли данашње „уређење" још подурати, или ће се каквом практичнијом, цјелисходнијом и јеФтинијом уредбомза свагда замијенити, шго би неопходно нужно било чим скорије, јер данашњи неред, кога је породило уређење од 1371, служи управо на ругло нагаој црквено-народној автономији. Народни Сабор од 1879. г. морао је увиђети големе недостатке данашње епархијске управе, односно недостатке уређења Епархија од 1871, па је створио нову „уредбу о уређењу Епархија " По тој новој „Уредби" од 1879. г. неће бити као данас 75 консисторијаша, него само 18, т ј. у сваком одсеку по шесторица, и то у духовном 2 протопресвитера, 2 свештеника и 2 свјетовњака ; у административном 2 свештеника и 4 свјетовњака, а овако и у школском. Епархијска пак скупштина остаје скоро исто онако многсбројна, као што је и данас по уређењу од 1871, јер у нагаој Енархији било би ио тој уредби од 1871). ништа мање него 115 чланова. Уредба од 1879. увиделаје, да је онај управни апарат наш од 75 чланова сувише неспретан, па га жели замјенити са спретнијим од 18 чланова, односно са 6 чланова у сваком одсјеку. Али овом новом уредбом изневјерено је сасвим оно иоштено начело уређења од 1871, које је желило, да сви крајеви дије-