Srpski sion

Б р . 15.

„СРПСКИ СИОН "

С тр . 231.

стн," за тим се полагано окрене на запад, етане на царске двери и благосиљајући горећом у чираку свећом и кадионицом народ произноси: „Ов'1 ;Т'А ХрТСТОВХ ПрОГК^ЦШТХ всћ\*х" (т. ј. светлост Христова просвећује све). На то црквенослужитељ уклони чирак, а народ устане на ноге а појац чита даље други паримеј. Свештеник сачекавши конац другог паримеја, окрене се на исток и благосиљајући руком рекне: „Миру, ти прш$дростк," по том узмекадионицу и кади најире олтар, пзађе на солеју иа кади иконе, певнице и ирисутан народ (који тада клечи); појац пак међу тим поје „Дл исправитсд л\олнтва л\од" и петим антиФонским гласом стихове „Г^и коЗЗклр;". . . „Положн Господи" и т. д. Док се „да исправитса" иоје, народ на изменце клечи : десна и лева страна. Кад иојац одређене стихове отпоје, тада и свештеник окадивпш са солеје народ, уђе у олтар и још једном окадивши у наоколце часну транезу, клекне пред часном трапезом и ноје сам „Да исиравитсн" до „воздћанје". . . , ту прихвате појци и отиоју до кра : а, а тада како свегптеник тако и народ устане и три пут метанише. Двери се тада затварају, а појац оде на своје место у певници. Деси ли се, да се има читати апостол и еванђеље, тада се то чини одмах иза последњега „Да исправитсн." На вел. понедељник, угорник и среду читају се само еванђеља. Иза тога се као и на обичној Златоустовој служби говоре јекгенија : сугуба, за оглашене и општа. Од среде пак четврте т. ј. средоиосне недеље читају се још и јектенија за „блицк! К7д проск^ћцшшо" т. ј. за оне, који се ириправљају за крштење (фотисомени). Приликом произношења јектенија за оглашече раскривасвењтеник антиминс. Иза изговорених јектенија ноје се место херувимске песме „Нмм-ћ силм песе СНК1А." Свештеник тада у три пут се клања пред престолом читајући сваки иут у себи „Нкш 1 !. силм." За тим отвора царске двери и кади у наоколо часну трапезу говорећи у себи 50. псалам : „Полшл!$11 л\а В жј ," исходи на солеју те кади по обичају иконе, певнице и народ, те ушав у олтар целива крст, оде к жртвенику, окади часне даре, узме у десму руку дискос п у леву иошир н прави „велики вход" ништа не говорећи нити кога сиомињући. Свештеник нази, да у онај мах, часне даре са жртвеника на часну траиезу иренесе, кад нојац почне тихо да поје „се жсртва тдшма совер

шеннл доргноситсд." Велики вход оглашује се народу звонцетом, у ком часу народ ничице пада, а кад се престане звонити, устаје народ, јер су часни дари пренесени већ на престо. Ушавши свештеник у олтар поставља часне даре на престолу онаквим редом као и на служби Златоустовој, скида и кади нокрове са дискоса и потира ништа не говорећи, а дискос и нотир нокрпва тада „ваздухом." Кад се песма лшн-ћ СИЛК1 ' са грегубим „ лллнл 8Т л " завршује, клања се у три пут свештеник пред часном трапезом а народ у цркви. Царске се двери тада затварају, а завеса се саусти.*) По том се читају и говоре сва она јектенија и мол итве, које су у Службенику изложене. Кад се велико „Ллмшк" и . Ј а узгласа „БлагодлтТ '10 и фЈДротллхи и челои'1п;олк г.Тел\'л" поје, свештеник као обично три пут се иоклони пред св. дарима говорећи тајно: „Еже ^Счисти лаа гр ^шнлго н иолдчл^и л\ а ". Тада паступа време узношења освећеног хљеба. Но на иређеосвећеној се то не чини, јер је то учињено већ на претходној Златоустовој служби, него тада свештеник са великим благоговјењем пснод „ваздуха," којим су св. дари покривени, руком се дотиче освећеног хљеба произносећи ове речи : „Еонлгшх, пргждичсклцнннлл сватлд сватк1л\ г а ". Кад он те речи већ изговори, тада тек подиже ваздух са иотира и дискоса и по том се овако иричешћује: узме на длан једну честицу св. тајана, над којом говори : „Честное и прккАтое т-кло п крокк Г^л нлшеги>" . . за тим „Е-ћр(5|о Г^и", „Бечерк! ткоед", и „Дл ш кх с^дж" . . П а кад те молитве очита, причести се истом честицом уједно и тела и крви Христове 1 ). Службеник ирописује, да се и „теплога" у своје време у иотир успе. Место нричасна поје се каноник „ЕкјЗсите н кидите". Кад се свештеник при*) Ово је најраспрострањенија пракса. Но има свештеника, који и друкчије нрактикују. Једни н. пр. после „ Нкигк СИЛК1'' спусте завесу само до пола, а при узгласу : „ВОНдделГА, ИрЕЖДбШСВАфСННЛД СКАТДА СВАТК1ЛАХ" спусте и другу половицу; дочим други никако не спуштају завесе све до произношења речи: ^ЕОИлил\7» НрЕЖДЛУСКАЦШШЛА" . . . Који су у већем праву, није моје да одлучујем, с тога остављам браћи свештеницима на „прОНЗВОЛЕНТЕ ЕЛЛГО{", да се у том држе оне пракее, која се коме најбоље свиди. Ј1. Б. ') Наравно, да се тада он из путира не причешћује, пошто је она честица, којом се је мадо час причестпо, на савршеној дитурђији већ намочена крвљу Христотом. Вино у путиру, које је до душе освећено, али није у крв претворено, употребљава свештеник после сврп!ене службе.