Srpski sion

С тр . 242.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 16.

управо и чини ми растанак овај од вас тешким и тужним. Верујте ми, љубазни моји, да ништа лешпе, ништа елађе и милије на овоме свету нема, од срца човечмјег пунога чпсте љубави, па баш зато и јесте мучно стање такога срца, кад га љубав зауставл>а и одлазити му неда, а дужност га у исти мах зове и остати му не допушта То су магновења, у којима се срце човечије у грудпма цепа! — У томе и таквоме стахву налази се сада и моје срце ! Епархија темишварска првенац је у венцу мога епископствовап,а, а нарав људска тако је од Бога удешена, да су јој првенци најмилији. Првенче мој, епархпјо темишварска, остај ми с Богом! Постојано угазивана и доказивана ми љубав твоја, потпуно ми јемчн, да ћеш и сама осетити терет растанка мога од тебе. Ти ћеш наћи утјеху у новопостав.Ђеном твоме дијецезалном администратору Нектарију, и другим прејемницима мојима; а ја ћу ожалошћеноме срцу своме олакшање потражити у новој пастви својој духовној. Милост божпја, поверење краљево и воља народа српског позвала ме је, да седнем на престол св. Саве и Арсенија и да примим у руке своје крмило овопредјелне аутокеФалне цркве наше. Јесам ли дакле то велико новерење и одличпје, које ми је у део пало, могао одбити и не примити? — Јесам ли могао плећа своја извући испод јарма, који ми љубав народа и поверење краљево налаже као срцем п душом верно одани епископ православни? — Не, никако, нити сам могао, нити хтео! — него еам благодарно покорио се, и са уздањем на Бога примно јарам тај на рамена евоја. молећи му се, да ми он преблаги дарује моћ и снагу довољну, како бн задоста учшшо светој дужности својој, и оправдао високо поверење краљево као и народно очекнвање испунио. И тако растајући се сада, љубазнн моји, од вас телесно, дајем вам свпма п свакоме од вас мој архипастирски благослов, а еа благословом и савет апостолски: „ Окренише све старање своје, да иокожегие у вери својој добродјешељ, а у добродјешељи

разум, а у разуму уздржавање, а у уздрживању шрпљење, а у триљењу иобожносш и брашо љубле, а у братољубљу љубав, јер кад ]е о?о у вама и множи се, не %е вас ос■ шавити леме, ниши без рода у иознању Гисиода нашег Исуса Хрисша." — (I. Петр. I. 5—9.) А на пме вас Свештенике са с. ап. Павлом молим: да се вла дате као гишп ариликује вашему звању, у које сше иозвани, са сваком ионизнош(1у и КјЈОшошИу с шриљењем триеЛи један другога у љубави, сшарајупи се држаши једин ство Духа у свези мира. (Еф. 1—3.) Да тако са истпм апостолом к стаду вашему духовноме сваки изаеђу вас непостпђено рећи може: „ Чему се научисше и иримисше и чусше и видесше у мени, оно чинишеи Бог мира би%е с вама." (Фил. IV. 9.) Свнма пак, љубазни моји верни, свима вама без разлике стања и узраста, саве тујем и као аманет прп растанку сстављам науку скупљу од свакога блага на, свету. Чувајте слогу у општинама вашим, као зеницу ока, јер као што је давно речено, а исгуством осведочено: Слогом и најмање сшвари наиредују, а неслогом и највеКе ироиадају ! Угледајте се и у томе на РБегово ц. и аи. кра.љ. Величаство милостивог крал.а нашег Франца ЈоспФа првог, који је при ступању на престол краљевскн, за темељ своме краљевању поставио слогу, овима речима: „ Сједињеним снлама." Браћо! — Тако и вп радите, заљубпте се свом душом и целнм срцем вашим у оно, што је часно, што је добро, што је корисно што је похвално, једномречп: што је богоугодно! — 0 томе мислите. о томе се разговарајте и договарајте мудро и паметно, те сложно радпте и један другог потпомажите и браните, иа ће вам онда и то само онда наиредовати и оп штннска и домаћа срећа ваша, за коју ћу се ја и у даљпнп свагда као и до сада Богу молнти! Прочитајте ово моје нисмо у цркви и у оиштпнском збору вашем, које ми је срце моје написало не мастилом, него у Ду хом Вога жи< а " —И тако, љубазни моји, као гишо ме свагда слугиасше, не само кад сам код вас био, него и сад много веЛма,