Srpski sion

С тр . 282.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 18

непосредно ваљаном Србину и моношторском становнику Михаилу Бурназу — сад већ упокојеном — писан је 111 ГоНо на чисто белом папиру, који је на поле уз дужину папира превијен, а споља на горњем крају папира има следећи атрес: „Неггп 5ес11оп5га1;ћ ће1ш Сићиз ЈУПшзСепит V. МапсНсз, Носћшоћ1§еБогеп т ОГеп." * * * Кад смо већ довде дошли, да рекнемо још шта је даље сљедовало у овој ствари. Кад је Михаил Бурназ из рукух архимандрита Живковића примио иоменути меморандум, и усмено у овој ствари достатачно инФормисан био — потрудио се он са меморандумом у руци најпре к мени (Лудаићу) у Будим — који сам у оно доба онде становао — те ми исприча све и сва, а по том похитасмо обојица у звање г. секционог саветника Мандића, коме Бурназ предаде ТеоФанов меморандум и овога срдачни поздрав испоручи. Г. Мандић примио нас је најсрдачније, најљубазније и најискреније, па предат му меморандум пажљиво прочитавшн. по дужем међусобном саветовању би једна молбеница на министериум култуса таки онде у његовом звању у име српске православ не општине моношторске склопљена и на мађарском језику 12. марта по нов. кал. 1870. год. предата Молбеница та била је овог садржаја: „Кад је год. 1864. епархија темишварска усљед избора владике темишварског Самуила Маширевића за патријарха — упражњена и кроз читаву годину без владике, шта више без администратора и самог мандатора остала, онда је један субалтерни чиновник консисторије темишварске, Василијан Петровић више помешаних оиштина темишварске епархије противнајвише резолуције Његовог Величанства и против закључења генералног Синода романској епархији арадској предао. „Ово незаконито стање траје и данас и сва напрезања, епископа темишварског, покојног иатријарха и ових незаконито од темишварске дпјецезе отргнутих општина, бијаху безуспјешна. почем високославно уг. министарство овај предмет већ од више година нерешен код себе задржава

„С погледом пак на, то, да се основање романске митрополије и романске дијецезе арадске и карансебешке на оном истом закључку генералног синода од год. 1864. оснива, којпм су уредно и помешане општине карловачкој јерархији придржане; с погледом, да је тај закључак гененералног синода оном истом највишом резолуцијом Н>. Величанства одобрен, којим се романска јерархија подиже и од српске оцепљује ; с погледом дакле, да се овај закључак ген. синода и ова краљ. резолуција у својој светињи држати мора, јер иначе и цео акт, којим се арадска дијецеза организира а карансебешка нодиже, био бп ништав ; с погледом, да један субалтерни чиновник консисторије темишварске није овлаштен био протпв закључка ген. синода и краљ. резолуције мешовите општине арадској дијецези предати и даје сматрајући овај акт 1рзО јиге ништав ; с погледом. да из овог акта, који је по свему нпштав — арадска дијецеза никакова права себи изводити не може; с погледом најпосле, да је влада обвезана законе и краљ. уредбе извршивати, а партајама на њихове тужбе решење издати: Моли потписана српска правосл. општина моношторска, да високо министарство у ствари помешаних општина, куда и она спада, у смислу краљ. резолуције и закључења генералног синода што пре реши." Као што смо горе рекли, ова молбеница поднесена је била угарском министарству култуса 12. марта год. 1870. Но да се у погледу деобе и погодбе са Романима ни године 1874. коначно још нигата није свршило, судим по томе, што у мом тачно вођеном дневнику за год. 1874. под 22. апр. (у очи Ђурђева дне) по српским новинама ову белешку налазим : „да је српска делегација — која радњу своју у погледу деобе и погодбе црквене мешовитих општина у Карловцима продужује — деобу у Моноштору није одобрила за то : што је неправилно предата романској јерархији и за то ће