Srpski sion

С тр. 284.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 17.

већи празник у кругу дванаест великих празника. Григорије богослов вели : „Пасха је, Господња иасха, иопетвелим: пасха; она је чест свете Тројице; она је празник свпју празника и торжаство тор жаства; она толико превасходи не само празнике човечје и земне, него и празнике, који се свршују у славу Христову, толико превасходи, колико сунце надвишава звезде' ; . Наша православна црква у својим песмама, назива васкрсење Христово пасхом, која нам отвара двери рајске. У стиховима и у канону не спрмиње се више жалосна судбина, којој се подао пали дух човечји. Нестало је старога покваренога света па је искупљењем саздан нов свет; за то сав христијански род победоносно ликује: „икш-ћ еса мсполпншлса св-ћ та, нево же и зшла и преисподиАА". Празник пасхе подигнут је дакле у хришћанској цркви на степен васеленскога торжаства за спомен блаженога измирења међу небом и земљом. Забрањено је тај дан клечање, као символ падшега човечанства, чита се еванђеље на разним језицима за знак, да је благовест о спасењу допрла иа све кра јеве света; а двери олтара остају отворене, за знак да је човечанству од сада небо отворено. Колико је овај празник у хришћанском свету поштован и омиљен, засведочава нам лепи народни обичај, да тога дана дајемо један другому, уз поздрав и честитање празника, црвено бојадисана јајца, за знак опште радости да је Христос васкрсао. Ово остало је још из времена када је Марија Магдалина, дошавши у Рим, дала цару Тиверију црвено јајце, са веселим поздравом: „Христос васкрсе!" Плодови васкрсења Христова огледају се: 1.) У утврђењу његове власти на земљи, јер је он рекао својим ученицима после васкрсења: „Длдесд л\и ксдкл кллстк нл невеси и нл зслии". (Мат. 28. 18.) Ова власт уједно је заштпта и гаранција, да ће човек од тада под њеним покровитељством моћи напредоватп у корист свога спасења. Истина је, човек долази сваким даном у колизију и борбу са рђавим људима и напастником ђаволом, и кад их

срећно иобедп, треба да зна да је у тој борби победпик Фактично сам Христос. Св. Макарије велики лепо каже : „Та борба може се прекратити само благодаћу и силом Хрпстовом, а без те божије помоћи, то нико не може учинити". (Слово 7. о слободи ума, гл. 25.) Но премда та власт Христова имаде спасоносних последица за човечанство, ваља знати. да је нужна сопствена воља, нужна је и приљежност појединаца у старању око његова спасења Еванђелски закон и његове благотвор не установе. удешене не само за народ Израиљски. него за све људе и за сва времена, стоје на располагање и употребу вернима за свакп случај овоземнога живота. 2.) Васкрсењем, као што смо већ напред казали, потврдио је Христос истпнитост пашега искупљења. Страдање и смрт његова била је сатисФакција за почињен грех првих људи, а васкрсењем примисмо оправдање. Св. апостол Павле каже: „Прсдлн7д пмста зл прегр^шшпд нлшл и востл зл опрлвдлше нлше." (Рим, 4. 25.) 3.) Васкрсење Христово јест непоколебиво јемство за онште васкрсење мртвих. За то јемство налазимо веродостојна сведочанства у св. иисму. Писац I. посланице Корпнћанима цитира овако: „Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих. Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви ожи вети." Шта нас потсећа на бесмртност? Сваки човек носи у себи клицу бесмртности, из које ће онамо за гробом никнути нов живот. Ту клицу засадио је у њему Творац васељене, а ми јв зовемо душом. Она не подлежи телесним променама Творина тела мења се непрестано без утицаја на душу. Душа није тварна, ннје телесна, не испуњује простора, нити има какав облик, нити је састављена, а не да се ни раставити. Ова тврдња, и ако је некима непојмљива, са стране логпчке са свпм је јасна, те се даде темељно доказати лематичким изводом, нонаособ трилемом. Ако је душа тварна, онда или засебни простор у теду човечјем заузпма, или је као посебна твар у човечјем телу раширена, или је њезина