Srpski sion

С тр . 300.

„СРПСКИ СИОН."

БР 1'Ј.

као Возбраној. Хвалпте 8 гл. као Да молчпт и као Тон Деспотнн. Причасна: божићно, Госноди кто обитајет, Скажи ми и друга. Друга свеска садржи у себи 15 ирмоса који се преко године у нашој цркви поју. Трећа свеска садржи у себи 16 комада који се ноју на обичној литургуји. 12 комада на Празнпчној литургији, 13 комада на владичанској. 6 комада на призивању п благодарењу и 4 комада на погребу, свега дакле 51 комад. Четврта свеска садржи у себи пјеније у часни пост и о светлим празницима васкрсним, па све до Тројичног дне. А нета садржава у себн свих 15 великих сједална и велиУ Сомбору.

ко Господи возвах и велико Да исправитсја. Као што сам дознао, налази се у штампи и осмогласно по.јање. Мелодије овог појања су верно написане, добро и лако разумљиве, тако, да сваки исте лако научити и после коректно певати може. Тиме ће се још и то постићи, што ће се свуда једнако без икаквог неумесног циФрања мелодија појати. Ала дело ово само ће онда имати сво^ ју практичну вредност, ако се прими у учитељску школу и богословију. Надајмо се, да ће славни Сабор ову реорганизацију нашег црквеног но.јања произвести. Драгутин Блажек.

ЈОШ ЈЕДНА РЕЧ 0 ФОНДУ ЗА СВЕШТЕНИЧКЕ УДОЕНЦЕ И СИРОЧАД.

Воздаднт( оу*ви> кс-кл\х должнлд .. и ел\8ж{ честк, честк! (Рпмљ. гл. 13. ст. 7.) ад сам ириликом избора за српски на;р"дио црквени сабор још 1874. године у мој нрограм ставио и то, да ћу на сабору иорадити и на томе, да се оснује фонд за свештеничке удовице и сирочад, онда сам ту моју задану ријеч збиља саопћио и многим народчим посланицима, као и вођи ондашње српске народне странке дру Св. Милетићу, који ми као и остали рече, да нротив томе нитко бити неће и не може, него да је чуо, ла кр. комесар има инштрукцију, шта све да се на сабору расправља, па да упитам њега. Једном приликом упитам ја еада већ покојног кр. комесара, честиту старину С. Хубера, који ми врло пријазно рече, да он против тако илемените замисли ништа противно имати не може, дапаче желити је, додаде, да српско свештенство већ једном осигура своју породицу, али како за то не треба уредба, која треба нревишњу потврду, него је за то довољан штатут (правила) који потврђује влада односно генерал-команда, па како ће се епарх. скупштина ове јесени*) састати, то ће много боље бити, ако она донесе правила за удовички фонд , и поднесе их генерал-команди на потврду; јер ова је процедура много краћа и бржа. На томе *) 1874. био јб изборни, а 1875. године бдо је расправни сабор.

управо очинском сзвЈету захвалим се синовском љубави. Пун радости, што сам моју задану ријеч иекупио, једва сам дочекао састаиак епархијске скупштине мјесеца октобра 1875. године. У заниснику V. сједнице еиархијске скупштине, држане у Плашком дана 8. октобра 1875. године под бр. 6. стоји ево ово : „Илија Машић предлаже, да славна скупштина изволи изаслати један одбор од 9 лица, који ће нравила пензионалнога завода за удовице и сироту дјецу српског свештенства епархије наше израдити и иста још овог засједања пред скупштину изнети на расправу". Скуиштина је радо примила овај предлог и нод бр. 17. у одбор изабрала ево ове скупштинаре: проту Самуила Поповића, проту Петра Кокотовића, ироту Васу Кнежевића, иароха Илију Машића, пароха Павла Пајића, пароха Јову Шарца, пароха Ђуру Алагића, иароха Ману Мајсторовића и пароха Јову Радмановића. Овај одбор израдио је правила, која је епархијска скупштина с' неком измјеном у целости нримила и ондашњој ц. кр. генерал-команди, као крајишкој управној Области на потврду поднела. Но генерал-команда поврати их да се према учињеним примједбама исправе. Али сада већ блаженопокојни епископ ТеОФан Живковић не само да није хтео сазвати одбора за удовички фонд , да правила удеси према истакнутим примједбама генерал-команде,