Srpski sion
С ТР . 302.
„СРПСКИ СИОН."
В Р. 19
■че) ^|
лжест-АЈЕ.
*
Б Е Л Е Ш К 2. (Преоовећени г. еписксп вршачки Нектарије Димитријевић) ноходио о Ускрсу српску црквену општину у Белој Цркви, где је веома свечано дочекан. Први дан Ус.крса служио је г. епискон и га јутрењи и на литургији, и том је приликом рукочоложио за ђакона Александра МарковиЛа , свршеног богослова, који Је изабран за пароха сеФкеринског. Г. епископ држао је на литургији многобројно искупљеном народу беседу, пуну здраве поуке и искрених савета. Други дан Ускрса служио је г. епископ Нектарије архцјерејску службу у Врачев-гају, којом је приликом ђакона Марковића рукоположио за пресвитера. Трећи дан Ускрса отишао је преосвећени г. владика у ошптину Кусмћ, где је такођер служио архијерејску литургију и руконоложио јерођакона Пахомија 11оиови%а зајеромонаха, који је одређен за администратора нарохије у Фењу, Ту је г. епископ такођер држао проповед и одликовао нароха кусићкогДимитрија СшефановиИа црвеним појасом. Четврти дан вратио се г. владика Нектарије натраг у своју резиденцију, у Вршац (Консисторија епархије бачке) држала је 6. маја о. г. своју редовну седницу у Новом Саду под председништвом Његове Светост,! патријарха срнског Георгија. Прочитан је отпис Њ. Светоети о именовању његовом за администрашора еаархије бачке\ но уједно је св. патријарх усмено саопштио, да је нротив тога ремонстровао на министарство, почем њему као поглавици цркве по канонима црквеним нринада право упраљати упражњеннм епархијама, на што је од министарства добио одговор, да је то из превиђења учињено, но да се никако не може као прецеденс за будућност сматрати, а уједно је позван, да назначи каноне, но којима њему као митрополиту принада право управе над унражњеним енархијама. — За подиредседника консисторије именовао је патријарх ирошу сшаро-бечејског г. Јована Борошу. — Од министарства су нослате консисторији на мњење некоје молбе ради државне арииомоДи оскудно снабдевених свештеника и удовица свештеничких, које су непосредно тамо поднесене биле, и све су ради одобрења припомоћи преноручене. — На упражњену парохију
у Сш Сивцу решено је да се стечај расиише. — На парохију у Молу, која је смрћу нароха Стев. Поповића постала упражњена, и у којој половину нрихода за годину дана има удовица да ужива постављен је за администратора свештеник Иван ТешиЛ, зет покојников. — Услед рекуреа Данице БериИ сад удаше КирилониК против решења конеисхоријалног, којим је сину њеном одузета стипендија, њто му је старобечејска црквена ошнтина неправилно дала. изискало је министарство објашњење. Гешено је министарству захтевано објашњење поднети, но уједно изјавити, да је за решавање тога рекурса једино надлежан митрополитски црквени савет као призивни суд нротив одлука консисторијалних. — Гешени су још многи други иредмети од мање важности и некоји брачни спорови. — На завршетку седнице изјавио је Њег. Светоет натријарх српски, да Јовану МомировиИу, пароху сомборском, даје право, да може носити црвен појас, — и да свој четворици ирошоиресвишерчма у бачкој еиархији (т. ј. нроти сомборском Љубомиру КуиусаревиЛу, проти старо-бечејском Јовану Бороши, проти новосадском Милану ЋириЛу и проти жабаљском Милошу ПаииКу) даје благослов, да при богослужењу могу носити надбедреник. На то се г. нрота Јован Бороша у пме другова својих тоилим речима захвалио на овом лепом одликовању, изјавивши, да ће они настојати, да се не само речима, него и делима тога одликовања достојни покажу. (У ствари предаваља хигијене у богосдовијама), о чему је била реч у 5. бр. овога листа, (у чланку : „Свештеник као чувар народног здравља")имамо још даприбележимо, дајеу Аустрији највиши санитетски савет управио у том обзиру на све бискупе и консисторије споменицу, у којој их иозива и постиче, да се заузму за оваЈ предмет. Тамо се вели међу осталим: Да би се хигијенске поуке заиста унеле у народ,^нужно је да се унознају са главним поукама из науке о здрављу не само лекари, него и сви они други Фактори, који народу најближе стоје, који с њиме живе и непрестано у додир долазе, на које се народ ради савета обраћа, па да онда ти Фактори буду уједно ревношћу одушевљени и