Srpski sion

БР. 19.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 291.

бнва рускога језика, нешто због слабог филолошког знања у првом почетку слабог иознавања старог словенског језика^ а највише, особито у новије вријеме, услијед тежње тако званих ултра-иатријота, да се црквеии језик са свијем замјени рускијем језиком п у цркви. Оту да толико русизма у данашњпм нашим црквеним књигама, да се по језику слободно могу назвати руско словенским. Наш рад није могао ићп ни на какву стварну, па — с веома малим изузетком — ни на Формалну измјену, нарочито у Јеван^ељу, где је свагда лебдио иред очнма руски тип, као за овостране наше при лике најавторитативнији. Та наша консервативност није потицала из гога, што не бисмо ми умјели дати ријечи прави о^лик и довести је у слогу на њезино право мје сто, већ из разлога, који су сваком ра зумљиви. За примјер наводим ово мјесто у Јеванђељу но Матеју, сиоменутог московског издања (гл. 26 ст. 53.): „или лшнтсл ти, ИК1У I« могЗ пкмгћ оу*л\олити ОТЦД ЛХОЈГО и ПрЕДСТЛКИТХ л \и КАЦЈШЕ И Л II дкднлдЕСАте легеоил лгглх " Овај стих гла си грчки : ,,11§оу.е1д, о« оЈ дги аџси <'({)г/. тгацахак-сОси гој> латеда џоу, У.а1 ттадаопјое^ /ло/. к).е1оуд, /ј бшбеха ?.е/есо)'ад а уу[Хс-л' Оно ;/ не значи свагда или , него особито уз компаратив: неже, нежели сриски: него. више\ немачки : а1з\ латинскп : диат, р1и$ Но разлика падежа множине од падежа једнине дошљедније је изведена него у оригиналу. У ријечима, где се не чује у српском говору љ или изостављено је б , као н. пр. у ријечима: иолвза, иечалвно, началвникЂ. силбно , апостолБскими. аггелвскими, и т. д. — као што је урађено и у издањима наших црквеиих књига у Биограду, Бечу и Будиму. Између ријечи весБ=сав, и в6сБ =село, истакнута је разлика упагласку; послије ж, ш ш; ич мјесто ■6 долази и ; исто тако о у ч а мјесто о у ч а.

Многе скрабене ријечи, које би се могле криво прочитати, штампане су у потпуном облику; а у Ааосшолу све су скраЛене ријечи, од иочетка до краја кимге, шшамиане у аошауном облику. То је учињено из темељних и већ сваком добро нознатих разлога. У осталом, скраћивање рнјечи иза.звала је негдашња потреба, кад су се текстовп преписивали руком, да се олакша труд преппспвачима, п да посао брже иде. Проналаском штампе нестало је те потребе. Овом приликом могао се оборити који руски нагласак, те пасти ондје, гдје Србин удара гласом. Аиостол је прештампан са 17-ог издања Апостола, штампаног год. 1881. у синодално.ј штампарнји у Москви. Редакција овога московскога издања доста је лоша, јер, не гледајући на штамиарске погрјешке, има доста необичних ријечи и реченица, особито у предговорима. .Ја ћу у нотврду овога, што наведох, између многијех нрнмјера и мјеста само неколико да наведем : „ПоачжТе икин:ле кх гмвлгЗ, гакоже и« ми-ћти I« и>стлклАк>|рл жидилУб мвр-ћзоКДТИСА " „(тТл КНПГИ, д -клнТА ЛПОСТШЛкСКЛ |1ЛрИЧ $ТСА " „КоИЛАХ СЛОКОЛ\Ж ПОСЛЛСТЈПО л\ене " — „ 1 1елок'ћколдл прЕдлкшЕлхл д?5шк1 свол." — „Вернголи -кел-кзнол\л дк-кл\л." „Мкш посллиТа оу-г .и), реча, ташки и кр -ћпки." — „Очнпилх естк сев-к врлтТкЈ. „Л?5к^ еглтлТст{3." — „СЗ лхВжФ.ул, и> ирбсћуа." „ПоИЕЖЕ 1^4,(14 протнклд^СА злконшм% н Нткин (биће: злконолгл и скнл\и)." „неДОСТЛИЕТХ во и пое-кстк^кцј^ л-ћтл." — ,,©фесскил\х попи>л\х." — „Д ла оле" и т. д. У календарски дио ушло је све, што је и у бечком издању Јеванђеља с том разликом, што су Срби свеци стављени на ирво место и сви без разлике црљеним словима означани. Осим тога унијети су сви сриски светитељи, који су означени у Србљаку од год. 1861., дакле, ушли су у *