Srpski sion

Б р . 20.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 313.

предмета. Мп се држаемо дтеа пута * нозитивног и негативног, и дођосмо до једиог те пстог резултата. Држимо, да нам је не само помоћу теоретичног испоређнвања но и помоћу животпог искуства ио • игло за руком показати, да међу религијом и нравственонтћу постоји унутарња тесна веза, н да нравственост зависи од релпгије. Да у извесном смислу има у човеку залога природне иравственостн. то нисмо иорпцалп, алп смо виделп да бптпсање таких закона у човечијој природп никако не може служпти за доказ против нашег миптљења с тога што нравственост, која потпче пз тих природних закона, како по облику, тако п по садржају своме, може бити само са свпм ограничена и са свим непотпуна. Даље — што је главно — за то, гато битпсање и постанак таке врсте нравствености у човека потпче пз истога надприродног пзвора као и сама религија. Битисање тако зване природне нравственостп разјагањава се тпме гато је Бог човека створио, којп му је удухнуо — по речима Тертулијана — по природи хрпшћанску дугау, дакле та природна нравственост, такоће по својој основп, јесте пореклом чпсто религиозна. Разуме се, да је та тако звана нрпродна нравственост ограниченпја и непотпунија тамо. где не утпче хригаћанска религија, која је окружава п која дејствује и утнче на њу. Да нравственост потребује утицаја од стране религије, у прилог тога можемо навести јога доказ једпог поборнпка Дарвпнове теорије, на име Јегера, који у својој књизи : „Дарвинова теорија и њезин одногаај нрема моралу и религији" овако вели : „Морал без релпгије може као парадокс изгледатн са свим добро. Но догоди ли се каква крајњост, опасност, и хоћете ли је избећи, онда би се могли заклонитн пауновим иерјем — оруђем које не коље и не сече. Покугаајте то само ма и на децп вагаој и почните им гово рити, да треба да су добри и врли. Ви ћете се брзо уверити да не постижете цељи. Но почннте им приповедати о оцу небесном пуном љубави, о Христу, о анђелима. који гатите побожиу децу, то ћете се на брзо уверити, да ће им то ириону

ти за срце н да је религија једино сред ство. да од човека начините човека. Кад би ви на то одговорили: разуме се, да је најбоље сретство за жене и децу! Но како да то једино није довољно, да се избавн религија од свију напада? Ако иризнате, да жене и деца потребују релпгпју, онда н ви треба да се њом користите, пошто сте п вп иекад деца бнли и имате жеиу п децу Дакле нико не може без ње бити, ако нн е рад да себе осуди на то, да постапе суха грана на зеленом дрвету човечанства." Морал без релпгпје јотн је нотребап у доказу за своју истпнптост и корист за живот; религија пак, права хригаћанска религија, како у теорији тако п у пракси, како учењем својим, тако п искуством живота, већ је превасходно и очигледно доказала, да маже нослужити и доиста служи п као вигаи пзвор п норма. п као пајмоћнија сила п ослонац нравственостп. Нравственост — да поновимо ири закљу чку — потребна је у религијп већ п тога ради 1ито ми не из природие свести, не пз разума, не из образованости и не из другог каквог извора, већ једнио пз хришћанске религпје и из њезнног Богом откривеног учења, сасвим смо јасно и тачно у потанкостн оно сазналп, што треба да чпнимо сваком приликом у животу нагаем као нравствену дужност и обвезу. Даље нравствепост је потребна релп гији за то, да бп имала у очима човечпјим надлежнп авторптет, п да бп улпла својим захтевима и нрописнма односну важност, силу и обвезу за то, гато нпко други, осим свете воље Божнје не може дати односну моћ оном нравственоме правплу : „тп си дужан и ти ппси дужан." Нравственост је потребиа религији још н за то, да би за пзвесно остварила своје захтеве у животу; — за то, што, ка ко сведочи нскуство,релпгпозне иобуде и чиста вера свуда и свагда показивала се и показује се као најбоља побуда, да бисмо у свима приликама делалп правствено. И тако мишљење, да нравственост може битн без нкакве религпје, до сад још нико ннје доказао. и не може дока-